Proglašenje Veličkovićevih laureata

Troje mladih umetnika – Vladimir Sekulić, Andrea Dramićanin i Tamara Žderić – završili su različite umetničke fakultete i različite smerove. Veže ih to što su njih troje 2015. godine dobili priznanje za crtež iz Fondacije „Vladimir Veličković” i što će svoju nagradu realizovati u utorak, otvaranjem izložbe radova u galeriji „Haos” u 20 sati. Tom prilikom, po deveti put, biće proglašeni i dobitnici nagrade za 2016. godinu.

Dobitnik prve nagrade, Vladimir Sekulić, koristi iskustva stripa i proširenih medija, kreće od predstave ili pojma, i razmatra našu mentalnu usmerenost na njih i na različita izražajna sredstva. U tom smislu, radovi koje je izabrao da ga predstave prikazuju čovekove unutrašnje i spoljašnje sukobe.


„Olovke”, Tamara Žderić 

– Strašno mi znači nagrada koju sam dobio jer mi je omogućila izlaganje i jer sam dobio potvrdu da neko vrednuje i ceni moj rad. Do sada sam više puta učestvovao na konkursu i, evo, dobio sam priliku i da se afirmišem i da dalje učim. U vremenu kad nisu otvoreni ni Narodni muzej ni Muzej savremene umetnosti, kada ni jesenja ni prolećna izložba Ulusa nisu ono što su bile nekada, mladi su umetnici prepušteni sami sebi i ovo nam priznanje predstavlja podstrek – rekao je Sekulić (Krupanj, 1981, diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu).

Andrea Dramićanin i Tamara Žderić ravnopravno su drugonagrađene. Andrea (Beograd, 1990, diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, master završila na „Ecole nationale superieure des beaux-arts de Paris”) opredelila se za oprostoreni crtež kao disciplinu koja u poslednje vreme ima zapaženo mesto na umetničkoj sceni, a pred publikom će se naći njeni specifični radovi u kolažnoj strukturi.


Rad Andree Dramićanin

Tamara (Beograd, 1990, osnovne i master studije okončala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu) bavi se klasičnim crtežom sa naglašenom linearnošću, bez znatnih deformacija u formi. Tačke, crte i znakovi čine celinu kojom dominira kontrast u odnosu sa neutralnom pozadinom. Bitan je i odnos svetla i senke.

– Priznanje sam dobila nekoliko meseci pošto sam diplomirala i to je, tim pre, za mene bilo još značajnije. Ova postavka na kojoj izlažem baš u ime nagrade druga je vrsta podstreka. To me je nagnalo da radim i da se dalje bavim crtežom jer vidim da, ipak, ima ljudi koji podržavaju mlade – kaže Tamara Žderić.

Akademik Vladimir Veličković je ocenio da je potez njegove fondacije potreban ovoj sredini, jer na konkursu uvek učestvuje više od stotinu mladih stvaralaca.

– Vidim da je njima ovo značajno, pre svega jer je nagrada posvećena mlađima od četrdeset godina, a sve zahvaljujući galeriji „Haos”, koja je deo celog projekta, omogućava saradnju na veoma visokom nivou i kao takva postala je nezaobilazna institucija u Beogradu – zaključio je Vladimir Veličković.