Od državnog monopola gori je samo privatni

Rasprava o Predlogu zakona o komunalnim delatnostima u Skupštini Srbije počinje danas. Ako ga poslanici usvoje, od ukupno 15 komunalnih usluga, privatnicima bi bilo omogućeno da devet pružaju kao koncesionari, a šest kao „ortaci” sa državom na osnovu uloženog kapitala u zajedničko preduzeće po modelu javno-privatnog partnerstva.

Koliko će poslanici raspravljati o ovoj tački dnevnog reda i kakav će na kraju biti konačni tekst novog zakona o komunalni delatnostima – ostaje da se vidi. U javnoj raspravi svoje interese su branili predstavnici zaposlenih u komunalnim preduzećima, kao i zainteresovani investitori. Utisak je da interes građana nije došao do izražaja. Zato od poslanika očekuju da Predlog zakona o komunalnim delatnostima dobro „pretresu”. Jer, svaka brzopletost i nedorečenost – skupo će nas koštati.

Nikome ne pada na pamet da osporava nameru države da omogući konkurenciju i ulaganje privatnog kapitala u oblast komunalnih usluga. Pogotovu kad se zna da gradovi i opštine često nemaju para da održavaju i obnavljaju ni postojeću opremu, a kamo li da ulažu u razvoj. Ali, nikako ne sme da nam se dogodi ono što nam se već dešavalo „u sopstvenom dvorištu”, kao ni ono što se desilo u Bugarskoj i Rumuniji, a što je predlagaču novog zakona dobro znano.

Upućeni tvrde da je od državnog monopola gori samo privatni monopol. Nekontrolisanim ulaskom privatnog kapitala u komunalnu oblast navedene države su izgubile kontrolu nad komunalnom infrastrukturom.

U Srbiji je zakonom omogućeno takozvano javno-privatno partnerstvo, što je, zapravo, ortakluk privatnika i opština u komunalnim delatnostima. Na ovaj način se upravlja otpadom u 24 opštine, a privatne firme gazduju sa četiri sanitarne deponije – u Kikinda, Lapovu, Jagodinu i Leskovcu. U poslovnom udruženju komunalnih preduzeća „Komdel” kažu da su iskustva različita. Ima primera da privatni partneri izvršavaju svoje ugovorom preuzete obaveze na opšte zadovoljstvo. U drugim je ovaj vid pružanja komunalnih usluga krenuo loše, kod trećih su se nesporazumi između ugovornih strana pojavili kasnije. Bilo je nevolja u Leskovcu, Kikindi, Kovačici, Smederevskoj Palanci, Kanjiži, Žagubici...

U Malom Crniću privatni partner koji je iznosio smeće povukao se iz posla, a ista ili slična sudbina zadesila je i četiri okolne opštine.

– Najgore su prošli građani Zaječara – podseća Lazar Krnjeta, izvršni direktor „Komdela”. – Privatnik je odustao od ugovorenog javno-privatnog partnerstva. Građani su usred zime ostali bez grejanja, a opštini su ostali silni dugovi.

Loše iskustvo sa koncesionarima imaju Budimpešta, Sofija i Segedin, koji su bili prinuđeni da otkupljuju vodovode koje su dali koncesionarima na višedecenijsko upravljanje. Sofija ima problema i sa privatnikom kome je poverila da sakuplja i odvozi komunalni otpad. U slovačkoj Banskoj Bistrici stranoj kompaniji data je koncesija na deponiju, što je poboljšalo postupanje sa otpadom, ali je proizvelo i nagli rast cena.

Kod javno-privatnog partnerstva i koncesija preti opasnost od takozvanog fiskalnog rizika. Sklapanjem nepovoljnog ugovora budžet lokalne samouprave ili države može biti na šteti. To se desilo u Mađarskoj i Portugaliji. Otuda strah od koncesija.

Prema mišljenju Tatjane Pavlović-Križanić, stručnjaka za javno-privatna partnerstva u USAID-ovom programu održivog lokalnog razvoja, neke koncesije kod nas su loše prošle zato što su javne vlasti bile bez dovoljno znanja. Ambiciozno se ulazilo u velike projekte bez temeljne pripreme i dobrih kost-benefit analiza. Ugovori se najčešće raskidaju zato što nisu dobro regulisani odnosi među partnerima, a privatnici nisu dovoljno upoznati sa poslovanjem u Srbiji. Očekuju da im se uloženo brzo vrati, u prvih nekoliko godina, što je nerealno.

Prema studiji Svetske banke, koja je obradila učešće privatnog sektora u izgradnji infrastrukture u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, ključni elementi uspeha javno-privatnih partnerstava su: umerenost planiranja izgradnje, što znači da velike projekte treba graditi po fazama. Zatim, izrada sveobuhvatnih studija izvodljivosti sa solidnim finansijskim analizama i odgovarajuća podela rizika. Prebacivanje većeg dela rizika na privatni sektor obično povećava ukupne troškove.

Predlagač novog zakona o komunalnim delatnostima smatra da će privatne firme i konkurencija obezbediti kvalitetnije komunalne usluge i da Predlog zakona „ne unosi nove elemente na osnovu kojih bi troškovi korisnika bili veći od dosadašnjih”.

U „Komdelu” tvrde da su najrazvijenije evropske države zadržale kontrolu nad najvažnijim komunalnim servisima. U Švedskoj, Holandiji i Austriji komunalna preduzeća su u državnom vlasništvu dok su u Francuskoj i Italiji mešovita društva sa većinskim državnim kapitalom.