Iznenađenje u Bosni

Kako biste reagovali da vam je neko, pre jugoslovenskih bratoubilačkih ratova, rekao da ćete u budućnosti živeti u zemlji: u kojoj osmočasovno radno vreme traje 12 ili 14 sati, u kojoj su najbogatiji oni koji ništa ne rade, u kojoj su podobni na vlasti, sposobni na birou, a srećni u inostranstvu, u kojoj se dužina studiranja na privatnim fakultetima meri brojem uplaćenih rata, u kojoj je broj umrlih veći od broja rođenih, a trudne žene dobijaju otkaz, gde kredite podižete u domaćoj valuti, a vraćate u švajcarskim francima, gde je primena zakona na određeni krug ljudi nezakonita, gde se čak i krivični zakon primenjuje retroaktivno, gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne, gde se na točku istorije oštre noževi, gde su devedesetih godina vođena tri oslobodilačka rata i gde je broj korisnika narodnih kuhinja veći od korisnika biblioteka?

Mogu govoriti samo o državi u kojoj živim – Bosni i Hercegovini, ali se, gotovo sigurno, i drugi stanovnici regiona mogu u tome prepoznati. Čim je 1990. SDA došla na vlast, njen predsednik Alija Izetbegović je rekao da će prednost nad sposobnima imati podobni. Džamije su se punile, pastir koji je dobro svirao frulu ulazio je u upravne odbore muzičkih akademija, a seoski trgovac mešovitom robom postao je ministar privrede. Korak dalje je otišao njegov stranački kolega, ali i kolega sa robije, mladi musliman Edhem Bičakčić, koji je sa mesta premijera Federacije BiH poručio da novac treba da ulazi u BiH i da nikada i niko neće pitati za poreklo tog novca! Od tog momenta ogromne količine tzv. prljavog novca iz čitavog regiona počele su se slivati u „obećanu zemlju”. Novac stečen nezakonitim putem, prvenstveno švercom droge, ljudima, prostitucijom, reketiranjem, postao je svakodnevnica i sastavni deo života u BiH. Ali s takvim novcem dolaze i njegovi vlasnici, a to znači veliki problem za normalan i siguran život građana. Sarajevo kao glavni grad BiH, mesto koncentracije takvog novca, postao je grad nesiguran za život.

SDA demokratija decenijama pod svojom kontrolom drži sve segmente, pa i najsitnije pore života, bez izuzetka – od postavljanja trafikanata na prometnim ulicama pa do direktora državnih firmi, ustanova i zdravstva. I onda, pre nekoliko dana, šok – za predsednika Državnog suda BiH izabran je nebošnjak, osoba iz reda ostalih. Ranko Debevec, nestranački čovek kojem niko ni u široj porodici ne pripada bilo kojoj političkoj opciji. Predsednik VSTV (Visokog sudskog i tužilačkog vijeća) Milan Tegeltija izjavio je da je glasanje bilo čisto, šest glasova za, pet protiv i jedan uzdržan. Kad je pre šest godina drugi put na mesto predsednika birana Meddžida Kreso bilo je šest prema šest, ali se glas predsedavajućeg računao kao dva – i ona je prošla. Panika unutar redova SDA nije mala – sada će na svetlo dana izaći kriminalne radnje koje su godinama i decenijama „gurane pod tepih”, odnosno uništavane, skrivane po ladicama i puštane da zastare.

Na novom prvom čoveku Suda BiH nadvilo se ogromno breme pre nego što je i seo u fotelju. Neka mu je srećno, sreća i hrabrost će mu i te kako trebati.

*Član Udruženja novinara BiH