Poljska Briselu ne veruje

Poljska vlada je ostala pri stavu da su neosnovane primedbe Evropske komisije o ugroženosti vladavine prava u ovoj članici Evropske unije. Odgovor iz Varšave je usledio samo dan pošto je EK uputila nove preporuke za rešavanje krize u vezi sa Ustavnim sudom i produžila rok za primenu ovih mera na još dva meseca.

Prethodno je konzervativnoj, godinu dana staroj, poljskoj vladi dat rok od tri meseca u kome nisu učinjeni bitni pomaci koji su zahtevani iz Brisela. Uprkos redovnim sastancima i pregovorima, pa i letošnjim najavama da će kriza biti rešena, „loptanje” između Brisela i Varšave izgledalo je tako što je na zahtev EK da se u službenom glasilu objave neke odluke u vezi sa imenovanjima sudija Ustavnog suda, čime bi postale punovažne, vlada objavljivala sasvim druge a ne te odluke.

Do poništavanja zakona koje Brisel smatra nedemokratskim i protivustavnim, koji je 31. jula potpisao poljski predsednik Andžej Duda, nije došlo ni kada je prvi put otkako je ustanovljen pre dve godine aktiviran mehanizam za nadzor pravne države. U poslednjoj, trećoj, fazi ovog mehanizma moguće je i oduzimanje prava glasa članici koja ne primeni preporuke. Ukoliko bi se taj mehanizam primenio na Poljsku, to bi bilo prvi put u istoriji da neka članica izgubi pravo glasa u Savetu ministara EU.

Ministarstvo spoljnih poslova juče je saopštilo da će vlada proučiti preporuke Evropske komisije i da će u datom roku odgovoriti na njih. Uz deklarativno iskazanu privrženost konstruktivnom dijalogu sa Evropskom komisijom o bilo kom pitanju, u saopštenju je na kraju naveden jasan stav: pošto je imenovan novi predsednik Ustavnog suda – situacija je rešena.

Tokom naredna dva meseca svakako će biti još pregovora o ovom pitanju između Varšave i Brisela, ali se ne naziru nikakvi novi momenti koji bi naveli poljsku vladu da ispuni očekivanja Brisela. Čak ni pomenuta pretnja gubljenjem glasa nije zabrinula poljskog predsednika ni premijerku Beatu Šidlo, koji su na te funkcije izabrani kao kandidati stranke Pravo i pravda lidera Jaroslava Kačinjskog.

Tome su svakako doprineli koordinirani stavovi „Višegradske četvorke” (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka) po mnogim regionalnim pitanjima, kao i jasne najave mađarskog premijera Viktora Orbana da Mađarska nikada neće glasati da se mehanizam primeni na Poljsku.

U utorak je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans obrazložio odluku da će se Poljska suočiti sa sankcijama ukoliko ne otkloni suštinske prepreke vladavini prava. „Nećemo odustati od ovog pitanja”, rekao je Timermans i objasnio da su sankcije i dalje mera koja se može primeniti. „Ne isključujemo nijednu meru koja može da se primeni, ali ćemo most preći kada dođemo do njega”, zaključio je Timermans.

S druge strane, i poljska vlada se obezbedila da simbolični most između nacionalnog suvereniteta i briselskog nadsuvereniteta ne pređe pod pritiskom. U maju je Sejm, donji dom parlamenta, izglasao rezoluciju kojom se traži da vlada brani suverenitet Poljske pred zahtevima i pritiscima Evropske komisije zbog navodnog ugrožavanja pravne države i pokušaja EU da nametne migrantske kvote.

Iako su Duda na predsedničkim i Kačinjski na parlamentarnim izborima dobili veliku većinu glasova upravo na ovim temama, Briselu, pa ni bivšem poljskom premijeru Donaldu Tusku, koji je sada predsednik Evropskog saveta, nimalo se ne dopada kurs kojim Poljska ide. Tuskova opoziciona Građanska platforma, koja je vladala Poljskom od 2007. godine, veoma je aktivna i u Sejmu i na ulicama poljskih gradova, gde se organizuju demonstracije protiv zakona nove vlade o pravu na abortus, medijima, Ustavnom sudu i uopšte nedemokratskoj vladavini.

Pod ovim pritiscima vlada Beate Šidlo pomalo i popusti, ali to nikada nisu suštinske promene koje opozicija i Brisel zahtevaju. Zato i ne čudi što ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski ili lider vladajuće stranke Kačinjski otvoreno izražavaju sumnju da će Tusk dobiti podršku Varšave za drugi mandat. Duda je juče u intervjuu za evropski portal „Politiko” rekao da je uvek za to da Poljaci zauzimaju važne funkcije, ali da ima primedbe što Tusk nije dovoljno učinio kako bi Poljake doveo na te visoke polažaje u Briselu. „Moramo uvek razgovarati o konkretnoj osobi i onome šta je ona učinila za Poljsku”, diplomatski je odgovorio poljski predsednik.

Navodno je upravo on odredio da dosadašnjeg predsednika Andžeja Žeplinskog, kome je u ponedeljak istekao mandat, nasledi Juliju Pšilepsku, koju je u sredu i imenovao za predsednika Ustavnog suda. Žeplinski je bio važan čovek koji je blokirao odluke vlade i u poslednjim protestima opozicije postao je simbol otpora vlasti, a demonstranti su nosili zastave s njegovim likom zahtevajući povratak demokratije u Poljsku. Vlada je, međutim, otezala proces pregovora sa Briselom (krajem jula joj je dat tromesečni rok da reaguje, koji je sam Brisel premašio) i zanemarili su preporuku EK da u prelaznom periodu bude imenovan njegov zamenik Stanislav Bjernat. Upravo on je, kako je preneo briselski portal „Evroaktiv”, rekao da je prvi potez nove predsednice suda bio da ga premesti što dalje od njenog kabineta.