Velika narodna koalicija ujedinila Dijanu i Sandu

Nema čekanja. Svi za jednog. A taj jedan za narod, a ne za stranačke klike. Ovaj tvit Janka Veselinovića mogao bi da bude i moto delovanja Velike narodne koalicije, koju su inicirali lider Pokreta za preokret, samostalni poslanici Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović, koalicija Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića i još 15 partija, udruženja i grupa građana.

Cilj formiranja tog novog političkog saveza, kako je saopšteno posle skupa u prostorijama Veselinovićevog pokreta prekjuče, jeste podrška zajedničkom kandidatu opozicije na predsedničkim izborima. Poručili su da „udružuju snage” kako bi se izborili za „demokratske i poštene izbore” i da bi se onemogućili „bilo kakvi pritisci na birače, kupovina glasova i prekrajanje izborne volje”.

„Sve nas povezuje želja za stvaranjem pravne države, u kojoj će se jasno znati podela vlasti, u kojoj će zakon biti dostupan za sve i primenjivati se na sve. Stav svih koji su bili na sastanku jeste da je ustavni poredak doveden u pitanje i da je nužno od predsednika, ako budu samo predsednički izbori, očekivati da makar u okviru svojih ovlašćenja ne prekorači Ustav. To znači da ne potpiše zakone koji nisu u skladu sa Ustavom, što je sadašnji predsednik učinio potpisujući zakon o smanjenju penzija, leks specijalis za „Beograd na vodi”, zakon o ozakonjenju nelegalnih objekata”, kaže Janko Veselinović za „Politiku“.

Bivša funkcionerka SPS-a Dijana Vukomanović je, čini se, posle dva meseca „nesvrstanosti“, izabrala političku grupaciju u okviru koje će delovati. Na pitanje otkud ona u Velikoj narodnoj koaliciji, odgovara da kao i svi koji se aktivno bave politikom – ide u susret događajima. A ključni događaj će biti predsednički izbori.

„Oko formiranja Velike narodne koalicije okupili su se političari raznih izvornih profila – (van)partijskih, sindikalnih, građanskih, iz raznih krajeva Srbije, ne samo iz Beograda, jer i budući predsednik bi trebalo da bude predsednik svih građana, a ne jedan od lidera jedne partije. U inicijalnom dokumentu oko kojeg smo postigli dogovor naznačeni su operativni ciljevi i metode delovanja. Dakle, ovom udruženom akcijom idemo korak ispred kandidature potencijalnih kandidata za predsednike. Cilj je da budemo spremni da se okupimo oko najboljeg kandidata čiji će program ispuniti očekivanja najvećeg broja građana. A to ne može da ispuni kandidat vlasti, već samo kandidat opozicije”, ističe Dijana Vukomanović za naš list.

Velika narodna koalicija ide i nekoliko koraka dalje. Razgovaraće se, naime, o tome da u ovom formatu nastupe na narednim izborima u Beogradu i drugim lokalnim samoupravama, ali i na vanrednim parlamentarnim izborima, ako budu raspisani.

Bivša predsednica DSS-a Sanda Rašković Ivić računa na tu mogućnost i u tekstu na portalu „Nova srpska politička misao“, nekoliko dana pre inicijalnog sastanka za Veliku narodnu koaliciju, upozorila je da „u uslovima medijske blokade i usitnjenih resursa, postoji opravdan strah da bi u novim opštim izborima opozicija mogla izgubiti i ovo malo što ima”. Srbija ima šansu da se spase, kako je napisala, samo ako ode režim Aleksandra Vučića, a Vučić će otići ukoliko se opozicija ujedini oko jednog predsedničkog kandidata, jedne liste za beogradske izbore i jedne liste za parlamentarne izbore.

„Ja sam evroskeptik, ali sada je došlo vreme da se ne smemo ušančiti u evroskeptičke ili evrofanatičke rovove. Nije vreme za pokazivanje i dokazivanje čistote ideologije”, poručila je Sanda Rašković Ivić, pozivajući se i na ideju DJB-a o „paketu“ dogovora za izbore i oročavanje te nove vlasti na 12 ili 18 meseci, što je dovoljno, smatra ona, da se „uspostave institucije i oslobode mediji koji treba da služe istini i građanima, a ne kultu ličnosti vođe”.

Takve ideje bliske su i drugim članovima Velike narodne koalicije i podržava ih i Janko Veselinović: „Nemam nikakav problem da u podršci zajedničkom kandidatu učestvuju sve političke partije, opcije, pokreti, koji nisu ultranacionalistički ili anarhistički.”

Gde su onda u odnosu na novi savez opozicionari poput DS-a, DJB-a, SDS-a? Veselinović navodi da nisu zvali ove partije zbog toga što su hteli prvo da naprave dogovor sa onima „kojima nije sporna ideja da opozicija treba da ima jednog zajedničkog kandidata i koji oko toga trenutno nemaju ni dilemu, niti uslove”.

„Ove uslovno velike stranke još čuvaju tu odluku za sebe, merkaju, a mi nismo hteli da čekamo, iako smatramo da su oni jako važni u celoj priči. Međutim, koga nema bez njega se može. Zajednički predsednički kandidat može da ide u trku i sa podrškom građana, bez podrške većih stranaka. Velike stranke koje to ne shvate posle izbora neće postojati”, kaže Veselinović, koji dodaje da je ipak, u dogovoru sa ostalima iz koalicije dva dana pre sastanka obavestio lidere tih stranaka o ovom događaju.

„Nisam hteo da to bude neka tajna i da se oni iznenade, kao da im nešto pravimo iza leđa. Rekao sam i da bih voleo da posle sarađujemo“, ističe Veselinović za naš list.