STANOVANjE

Posle više od dvadeset godina donet je novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Cilj ovog zakona, koji je predložen 12. decembra i usvojen samo deset dana kasnije, jeste razvoj stambene politike u javnom interesu građana. U kojoj meri je on zaista odraz javnog interesa?

Dalia Dukanac

INTERVJU

Važno je zvati se  Vajld

Ima onih koji tvrde da bi Vajld ostao anoniman da nije otišao u zatvor. Suđenje za homoseksualnost ga je učinilo slavnim, ne njegova književnost, kaže unuk Oskara Vajlda

Merlin Holand ne nosi ime Vajld, iako je unuk slavnog irskog pisca. Ova rodbinska veza nije očigledna zbog dramatičnih okolnosti koje su snašle njegovu porodicu.

Nakon suđenja piscu zbog homoseksualnosti koje mu je uništilo reputaciju i odvelo ga na robiju, Vajldova supruga se preselila u Švajcarsku i promenila prezime. Njegov sin Vivijan, kao i njegov unuk Merlin zato nose ime Holand.

Situacija je specifična - sa jedne strane imaju slavnog pretka, čuvenog pisca, dramaturga, pesnika i esejistu, famoznog kicoša, autora slavnih aforizama, „princa paradoksa”, „gospodara jezika“; sa druge strane je njegova reputacija predstavljala teret za porodicu koji osećaju i danas.

Boris Petrović

RAZGLEDNICA

Deda Mraz u Pekingu

Peking nije grad u koji treba otići nepripremljen. Upravo se to dogodilo potpisnici ovih redova

Navikla na savremene uslove informisanja – smatrala sam da je za organizaciju sadržaja dovoljno da se na licu mesta konsultujem s internetom i stupim u vezu sa poznanicima koji tamo žive. Pogrešno, jer u Kini „Guglovi“ pretraživači, kao ni „Džimejl“ i „Fejsbuk“ ne rade, te se snalaženje tim putem pokazalo kao nemoguća misija.

Kinezi deluju veoma zatvoreno i nezainteresovano za razgovor sa strancima. dobrim delom i usled nepoznavanja drugih svetskih jezika. Stoga je „razgovor“ bio ograničen na sporazumevanje onomatopejom i nekad se, na moje veliko zadovoljstvo, pretvarao u mini-pozorišnu predstavu.

Moj doživljaj Pekinga bilo je posve čulno iskustvo prostora i ljudi. Fotografski album slika punih kontrasta, pomalo mutnih od smoga.

Tina Perić

Ostrva sreće

Izložbe, baš kao i šareni Tajms skver, stvaraju privid da idemo u svetlu budućnost u koju nas vode oni koji ne mare za cenu u ljudima, novcu i dostojanstvuUMETNIČKA SCENA U NjUJORKU

Na Petoj aveniji je ograđen prilaz Trampovom hotelu („Trump Tower” ispisano zlatnim slovima) uz prisustvo policije. Turisti fotografišu hotel, a radnici u obližnjim radnjama luksuzne robe, pedantno i bajkovito uređenih izloga, nerviraju se što im je opao promet zbog povećanih mera bezbednosti. Policajci stoje na hladnoći, razgovaraju, para izlazi iz usta i kafe, regulišu protok ljudi na ulici okićenoj božićnom rasvetom u srcu „društva spektakla“ kako ga je zvao Gi Debor. U hotelu nekadašnje rijaliti zvezde, Donalda Trampa, čije ime je ispisano većim slovima od obližnjeg „Luja Vitona”, defiluju budući ministri, direktori iz Silicijumske doline i zvezde poput Kanje Vesta. Ovo mesto je filmska scenografija bleštavih izloga, iza kojih su vešto skrivene tajne o poreklu novca.

Igor Simić

INTERVJU: Milan Ristović, istoričar

Balkanska ruta kao zla sudbina

Od dolaska nacista na vlast u Nemačkoj do 1941. iz srednje Evrope, preko jugoslovenske teritorije, ka mediteranskim lukama, put Palestine, odvijao se egzodus Jevreja koji su tražili spas od uništenja

Izbeglička „Balkanska ruta“, kojom se desetine hiljada izbeglica sa Bliskog i Srednjeg istoka i afričkih zemalja kreće ka zemljama srednje Evrope deo je dugog niza masovnih egzodusa u poslednjih stotinak godina, izazvanih ratovima, ideološkim, političkim i etnički motivisanim sukobima koji su se prelili van državnih granica. Jedna, druga, „Balkanska ruta“, vodila je od 1933. do 1941. iz srednje Evrope, preko jugoslovenske teritorije, ka mediteranskim lukama. Oko 55.000 jevrejskih emigranata iz Nemačke, Austrije, Čehoslovačke i Poljske se njome kretalo put Palestine, tražeći spas od uništenja.

Radojica Džunić