Crtež vredi kao i izgovorena reč

Povodom 160 godina od rođenja oca psihoanalize Sigmunda Frojda (1856–1939), u Kolarčevoj zadužbini do 27. decembra može da se pogleda izložba „Žene u psihoanalizi”. Ovo je samo deo postavke bečkog Muzeja „Sigmund Frojd”, koja osvetljava rad žena pionira u ovoj oblasti, uticaj i doprinos njihovih teorijskih radova, a domaćin postavke je Psihoanalitičko društvo Srbije. Mnoge psihoanalitičarke iz prve generacije afirmisale su ovu metodu u drugim zemljama: Sabina Špilrajn u Švajcarskoj i Rusiji, Lu Andreas-Salome u Nemačkoj, Mari Bonaparte u Francuskoj, Helen Dojč u SAD i Ana Frojd u Engleskoj.

– Krajem 19. veka kod Bečlijki je histerija uobičajena pojava, čiji znaci su ispoljeni kroz anksioznost, depresiju, opštu neprilagođenost, a sve kao izraz egzistencijalnog beznađa i pobune protiv društvenih stega. I prvo Frojdovo delo je studija o histeriji. Da nije bilo histerije, koja se javlja i kod žena i kod muškaraca, pitanje je da li bi psihoanaliza bila ikada otkrivena. Mnoge od ovih žena su prvo bile pacijenti i prošle svoju psihoanalizu – kaže psihoanalitičar Aleksandar Kontić.

Na izložbi je zastupljena Ema Ekštajn (1865–1924), autorka studije „Pitanja seksualnosti u životu deteta” iz 1904. godine. Objavljivala je članke u časopisu „Ženska dokumenta”, gde se bavila i pravnim položajem neudatih, trudnih kućnih pomoćnica i posledicom rođenja vanbračnog deteta o kojem brine samo majka. Patila je od depresije i fobija. Kad je završila svoju analizu kod Frojda, počela je da radi sa pacijentima.

Zanimljiva je priča Sabine Špilrajn (1885–1942) koja se lečila od histerije. Doktorirala u Švajcarskoj i postala član Bečkog psihoanalitičkog društva. Kada je upoznala Frojda, prokomentarisala je:
– Dakle, ovo je jači pol.

Bavila se dečjim pitanjima. U Rusiji je otvorila školu koja ne sputava decu, nego konflikte razrešava kroz kreativnost.

– Poznata je i kao Jungova pacijentkinja i navodno njegova ljubavnica. Njihov primer ušao je u stručne publikacije, pozorišne komade i filmove (film „Opasan metod”), koji se bavi tumačenjem odnosa lekar – pacijent i dinamikom transfera i kontratransfera u analizi. Bila je i pionir autizma – kaže naš sagovornik. – Među prvima se početkom 20. veka bavila razvojem jezičke sposobnosti deteta i vezom između mišljenja i jezika. Radila je 1921. u Ženevi na institutu kao trening analitičara tada 25–godišnjeg Žana Pijažea, kasnije pionira razvojne psihologije – ističe Kontić.

Lu Andreas-Salome (1861–1937) izučavala je žensku seksualnost u doba kada preovladava diskusija o polovima, gde je ženski pol doživljavan kao inferioran. U članku „Čovek kao žena” iz bioloških faktora izvela je tezu o superiornosti žene. Objavila je članak „Narcizam kao dvostruki smer”, i u rad ugradila i Rilkeovu neobjavljenu pesmu „Narcis”. Sa njom u vezi bio je Viktor Tausk koji je učio u Zagrebu i Sarajevu. Jedan je od prvih analitičara koji je pisao o psihozama. Da nije izvršio samoubistvo, smatra naš sagovornik, možda bi bio začetnik psihoanalize na Balkanu.

Dalje pratimo sudbinu Helen Dojč (1884–1982) koja je objavila „Psihoanalizu ženskih seksualnih funkcija” i kapitalnu „Psihologiju žene”. Jedna je od najdarovitijih Frojdovih asistentkinja. Dobila je zadatak da razvije koncept supervizije, odnosno praćenje kandidata od strane iskusnog psihoanalitičara.

A Mari Bonaparte (1882–1962), pak, prevodilac je Frojdovih spisa na francuski, autorka je 50 članaka i oko 20 knjiga. Frigidnost je osnovni razlog za njene psihoanalitičke seanse kod Frojda. Autorka je psihobiografije Edgara Alana Poa na 700 strana.

– Ona je potomak Napoleonove loze. Spasila je glavu Sigmundu Frojdu iz okupiranog Beča, kada je nastupio progon Jevreja. Preko svojih veza obezbedila mu je da ode u Pariz, pa u London – ističe Kontić.

Deo izložbe posvećen je i Ani Frojd (1895–1982), najmlađoj ćerki od šestoro Frojdove dece i velikom imenu dečje psihoanalize. Kroz dečje crteže tumačila je njihov intimni svet: strah od odvajanja, strah od mraka, verujući da crteži imaju istu vrednost kao izgovorena reč. Njena knjiga „Ego i mehanizmi odbrane” postao je klasik psihoanalitičke literature, kako kaže Kontić. Iz Beča je prešla u London gde je osnovala kliniku na čijem čelu je bila tri decenije. Danas u Londonu, kao i Beču, postoji Frojdov muzej.

Od uticajnijih imena naš sagovornik pominje još i Rut Brunsvik, Margaret Maler i Melaniju Klajn i dodaje da polovinu svih psihoanalitičara u savremeno doba čine žene.