Opozicija jača fabrike ideja

Od apela Saši Jankoviću da se kandiduje za predsednika Srbije, preko najave Pokreta „Dosta je bilo” da će formirati senat, sve do novog saziva Političkog saveta Demokratske stranke, uočljivo je političko „svrstavanje” akademika, profesora univerziteta, umetnika i drugih javnih ličnosti. Bilo da samo pružaju podršku nekoj stranci ili su spremni i da učestvuju u radu određenih partija, angažovanje intelektualaca u politici postaje sve intenzivnije.

Kad iduće godine DJB iz pokreta preraste u stranku, jedan od organa buduće partije biće i senat. To telo, predvođeno akademikom Dušanom Teodorovićem, činiće isključivo nestranačke ličnosti, poput pisca Vidosava Stevanovića ili ekonomiste Danila Šukovića. Zamišljen kao svojevrsni korektiv stranke, senat će imati ulogu kontrole rada DJB-a. Nasuprot tome, novi saziv Političkog saveta DS-a trebalo bi da bude „fabrika ideja”, u skladu sa savetodavno-političkom ulogom koju taj partijski organ ima po statutu, objašnjava njegov novi predsednik Zoran Lutovac. Od 12 članova tog tela, dodaje on, polovina su nestranačke ličnosti. To su profesor Dragoljub Popović, bivši ambasador u Švajcarskoj i sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, zatim univerzitetski profesor i bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević, profesor ustavnog prava Tanasije Marinković, sociolozi Srećko Mihailović i Miroslav Ružica, koji je bio i konsultant Svetske banke, kao i Mihajlo Pantić, profesor književnosti i pisac. Njima se pre nedelju dana, kako je Lutovac obznanio na „tviteru”, kao trinaesti član priključio i psiholog Žarko Trebješanin.

„Moj predlog je bio da pored ljudi koji su u stranci, u Savet uđu i oni koji nisu članovi DS-a, ali da i jedni i drugi budu ostvareni u profesionalnom smislu i da znaju politički da razmišljaju. Svi će oni na raspolaganje ostalim stranačkim organima stavljati svoje ideje u skladu sa socijaldemokratskim profilom i orijentacijom DS-a”, najavljuje Lutovac.

Kao širi motiv za uključivanje intelektualaca u politiku profesorka Srbijanka Turajlić vidi njihovu potrebu da iskažu svoj stav i budu kritički ili korektivni faktor svakoj vlasti. To je, smatra ona, ujedno njihova dužnost – da javnim istupima vrate društvu ono što je uloženo u njihovo školovanje i profesionalni razvoj.

„A što se tiče trenutnog aktiviranja intelektualne elite, čini mi se da je razlog za to gotovo samoobjašnjiv. Jer, svaki čovek zdravog razuma i otvorenih očiju i ušiju vidi da živimo u permanentnom stanju haosa, rijaliti šoua koji uništava sve demokratske ideje i vodi državu u propast”, izričita je ona.

Slično tvrdi i Jovo Bakić, koji ima utisak da su intelektualci bespomoćni dok im se „vređa inteligencija s političkog vrha države”. Iz tog očaja, dodaje ovaj sociolog, oni se ponovo priklanjaju određenim političkim opcijama s namerom da pomognu političarima svojim imenom, savetom ili na bilo koji drugi način.

„I vlast pre 2012. vodila je naopaku politiku. Iako je njen odnos prema ljudima od znanja bio bolji, njena posvemašnja koruptivnost dovela je društvo u teško stanje, pa su intelektualci prosto pobegli iz politike jer im se sve smučilo. Sad očigledno ta muka i dalje traje, pa oni prelaze preko različitih nedostataka stranaka u želji da doprinesu borbi protiv režima. Ali, baš zato što su partije same po sebi toliko u prethodnom periodu izgubile njihovu podršku, oni će sada možda moći da im pomognu u ograničenom opsegu”, ocenjuje Bakić.

Kada su septembra prošle godine Dveri formirale ovakav organ, u njega su ušli, između ostalih, profesorka sa Berklija Jasmina Vujić, akademik Kosta Čavoški, lingvista Milo Lompar... Iz ovih primera čini se da uglednici gotovo isključivo podržavaju opoziciju, kako proevropsku, tako i evroskeptičnu. S druge strane, iako su pojedine ličnosti iz kulturnog života dale podršku Srpskoj naprednoj stranci u ovogodišnjoj izbornoj kampanji, premijer i lider SNS-a Aleksandar Vučić često je prigovarao da ga elita ne podržava. Da li su onda poslednja dešavanja potvrda te njegove teze?

Bakić odgovara da, iako je Vučić u početku pokušao da pridobije intelektualce, ispostavilo se da „njemu nisu potrebni oni koji misle svojom glavom, već poslušni borci koji će popunjavati određene funkcije a on će ih bogato nagraditi”.

„Takođe, SNS vodi antiintelektualnu politiku koja je u dobroj meri osnova Vučićeve demagogije. Jasno je stoga zašto ga elita ne podržava, jer ako imate nešto obrazovanja ili naučnih kapaciteta, ne možete mirno da gledate kako obrazovanje i nauka propadaju. Srednjoškolski nastavnik s fakultetskom diplomom danas ima platu manju od prosečne i zbog takvih poniženja sasvim je očekivano da se ljudi iz obrazovanja i nauke podignu protiv takve politike vlasti”, zaključuje Bakić.

Podsećajući da se bezmalo svaka vlast od 2000. žalila na odsustvo podrške intelektualaca, Srbijanka Turajlić dodaje da nema utisak kako je intelektualna elita od tada do danas bilo koga podržavala unisono.

„Ako se premijer sada žali više od drugih, to samo može značiti da su njegovi postupci za ovu zemlju opasniji u odnosu na neke druge. Za mene je pravo pitanje kako neki ljudi koji sebe doživljavaju kao intelektualnu elitu mogu da budu ministri u ovakvoj vladi ili da se, poput predsednice Skupštine, ponašaju toliko nevaspitano i dozvole tu vrstu nevaspitanog ponašanja”, kaže ona.