Laura Lembah naših dana

Kakva je sudbina Krležine krhke heroine Laure Lembah, junakinje drame „U agoniji” čija priča je u adaptaciji i režiji Ane Đorđević smeštena u zoru savremenog doba, pozorišna publika imaće priliku premijerno da vidi u petak u 20.30 sati na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu.

Reč je o gostujućoj predstavi koja je urađena u produkciji kuće „Beo art-a 2015 DOO”. Scenograf je Mia David, a kostimograf Adrijana Pajić. Lauru Lembah tumači Marija Vicković, Radovan Vujović je dr Ivan Plemeniti Križovec, a Branko Cvejić Pripovedač-Inspektor.

Miroslav Krleža napisao je dramu „U agoniji” 1928. godine, progovorivši o nesrećnoj ljudskoj sudbini koju nemilosrdno melju društvene konvencije, političke promene i druge okolnosti. Bračni par Lembah čini dvoje duboko nesrećnih, razočaranih i poniženih ljudi…

 – Radimo malo drugačiju verziju dela „U agoniji”, zapravo izostavićemo prvi čin jer Laurinog muža koji se ubija nema, jednostavno ga nismo obuhvatili u našoj scenskoj verziji ove priče. Predstava „U agoniji” prati dramu između Laure i Križoveca, drugi i treći čin. Od samog početka traje sukob i drama, dakle u glumačkom smislu od početka do kraja na sceni je sve intenzivno i napeto – kaže Marija Vicković, koja je još od studentskih dana želela da se ogleda u liku Laure Lembah.

Iskrena, otvorena, prirodna barunica Lembah naporno radi u krojačnici. Naivna i neiskusna, tiha i delikatna, menja raspoloženje od potištenosti do jake depresije... A sa kakvim glumačkim finesama će je dočarati Marija Vicković svakako je intrigantno.

– Laura Lembah je otvorena, rafinirana osoba koja ne zna šta je laž. To je ono što ne korespondira sa ovim vremenom, sa druge strane imate Križoveca koji jako dobro, kao budući ministar pluta u ovim okolnostima življenja. Laura zapravo ne želi ni da se snalazi u ovom vremenu koje diktira pravila: „Potrudi se malo, budi lukav, snađi se”. To danas svi rade, moja junakinja koja je iskrena, skromna je, svesna okolnosti u kojima živi, ali ne želi da upadne u to sivilo. U današnjim vremenima vrlo brzo zaboravljamo vrednosti kojima su nas učili roditelji i preko noći postajemo neko drugi. A kada se probudimo i pogledamo u ogledalo, ne želimo da vidimo svoju sliku. Laura ne želi da se na taj način suoči sa svojim likom u ogledalu. Zato joj je teško da opstane, zbog toga i završava kako završava. Ipak, ona je izuzetno snažna iznutra, ali ne želi tim putem da ide. U tom smislu smo malo pomerili Krležinu priču o Lauri. Promenile su se i okolnosti. Danas se nijedna žena, bez obzira na to šta joj sve muškarac priredi, ne bi ubila. To jednostavno više ne postoji – primećuje naša sagovornica.

Marija Vicković u svojoj biografiji upisala je uloge u predstavama „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja”, „Ribarske svađe”, „Ogvožđena”, „Uspavanka za Vuka Ničijega” u matičnom Narodnom pozorištu u Beogradu, ali i na drugim beogradskim scenama i šire.

Ipak, posle uloge Margarite Gotje u predstavi „Dama s kamelijama”, publika je nije premijerno gledala na matičnoj sceni nacionalnog teatra.

Na pitanje zašto, kratko nam je odgovorila: „Za taj odgovor je zadužena uprava mog pozorišta”.