Putin neće proterati nijednog Amerikanca

Vladimir Putin je odbacio predlog Ministarstva spoljnih poslova i odlučio da na nove američke sankcije i progon ruskih diplomata iz SAD ne odgovori recipročnim merama i ne protera nijednog američkog diplomatu iz Rusije.

Iako mu je Sergej Lavrov, šef diplomatije, ujutru savetovao da Amerikancima vrati „milo za drago” jer je reciprocitet „zakon u diplomatiji i međunarodnim odnosima”, ruski predsednik je tokom dana saopštio da je vlada Baraka Obame bacila mamac koji Moskva neće da zagrize.

„Zadržavamo pravo da uzvratimo istom merom, ali nećemo da se spustimo na nivo neodgovorne spletkaroške diplomatije. Načinićemo nove korake da popravimo rusko-američke odnose zasnovane na politici vlade izabranog predsednika Donalda Trampa”, saopštio je Putin, a prenosi RT.

Nakon ovakve reakcije iz Moskve jasno je da Putin ne želi da komplikuje odnose sa SAD tri nedelje pre nego što u Belu kuću uđe Donald Tramp koji se više puta pohvalno izrazio o ruskom predsedniku i koji je za ministra spoljnih poslova i savetnika za nacionalnu bezbednost izabrao proruski nastrojene saradnike Reksa Tilersona i Majkla Flina.

Računajući na to da će se odnosi sa SAD svakako poboljšati posle 20. januara, Putin se oglušio o savet svog ministra spoljnih poslova koji je kao odgovor na nove sankcije Vašingtona i proterivanje 35 ruskih diplomata iz SAD zbog ruskog mešanja u američke izbore predložio recipročne kontramere i progon istog broja američkih diplomata iz Rusije.

Putinov odgovor bio je, kako je preneo „Sputnjik”, da on, za razliku od Obame, neće proterivati strane diplomate i njihove porodice dan pred dočeka Nove godine. „Štaviše, pozivam decu američkih diplomata akreditovanih u Rusiji na novogodišnje i božićno slavlje u Kremlju”, dodao je ruski predsednik.

Vašington je juče proglasio 35 Rusa za persone non grata, optužujući ih da su se pod krinkom diplomatije bavili obaveštajnim radom.

Dao im je 72 sata da napuste SAD, što je bila jedna od mera odmazde zbog letošnjih hakerskih napada na server Demokratske stranke i mejlove Džona Podeste, šefa izbornog štaba tadašnje demokratske kandidatkinje Hilari Klinton.

Na meti novih sankcija je nekolicina ruskih državljana, dve obaveštajne agencije, GRU i FSB, za koje se veruje da su organizovale napade i kampanje koje su prema tvrdnjama Vašingtona omogućile Kremlju opremu za sajber-udare na SAD.

Osim toga, Amerikanci su Rusima onemogućili da koriste dve kuće u vlasništvu Moskve, u Merilendu i Njujorku, tvrdeći da su to bila „špijunska gnezda”.

Ipak, kako javlja „Njujork tajms”, nije jasno da li su baš te nekretnine korišćene za upad na računare demokrata, pri čemu Kremlj i dalje demantuje hakovanje i tvrdi da su optužbe besmislene i neosnovane. 

CIA je, ipak, zaključila da je GRU uz dozvolu Kremlja presretao mejlove i da je ruska vlada odobrila njihovo doturanje „Vikiliksu”, što je nanelo štetu bivšoj prvoj dami.  

Kremlj je ranije istakao da su sveže američke sankcije kontraproduktivne i da dodatno urušavaju američko-ruske odnose. Ipak, ruski zvaničnici su pokušavali da smire strasti, svesni nove političke realnosti koju donosi Tramp. 

Premijer Dmitrij Medvedev je okrivio isključivo Obamu objavljujući na „Tviteru” da je za „žaljenje da Obamina vlada, koja je počela tako što je radila na ponovnom uspostavljanju veza (sa Rusima), završava mandat u antiruskom ropcu. Počivaj u miru”.

„Kontramere, koje su obično obavezne, u ovom slučaju trebalo bi da budu još jednom premerene, imajući u vidu okolnosti tranzicionog perioda i mogući odgovor izabranog predsednika”, kazao je Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog komiteta gornjeg dome Državne dume.

I Dmitrij Peskov, Putinov portparol, kazao je da Kremlj smatra da su mere došle sa Obamine strane dok za tri nedelje dolazi nova administracija.

Izabrani šef Bele kuće Donald Tramp je na vest o još jednim sankcijama prema Moskvi izjavio da „treba ići dalje”, ali da će pogledati materijal koji su mu pripremile obaveštajne agencije.

Bela kuća i CIA smatraju da se Rusija umešala u američke izbore upravo zato da bi pomogla Trampu da osvoji vlast, budući da je on od početka pokazivao volju da popravi odnose sa Putinom.

Tramp je na to odgovorio da se ne može verovati agenciji koja je svojevremeno tvrdila da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje.

Međutim, poslednji koraci Obamine administracije verovatno su imali za cilj da otežaju Trampov detant sa Rusima. Iako je Obama uveo nove sankcije Rusiji predsedničkom uredbom koju Tramp može da poništi sopstvenom uredbom već posle inauguracije, takav potez novog predsednika ne bi bio propraćen aplauzima njegovih republikanaca.

Iako je Tramp uveo konzervativce u Belu kuću, većina njih smatra da je ponašanje Rusije za osudu i da su Obamine sankcije, kako one zbog mešanje Rusije u zbivanja u Ukrajini i aneksije Krima, tako i ove nove, zbog hakovanja demokrata, isuviše slabe.

Predsednik Predstavničkog doma Kongresa Pol Rajan kazao je da su Obamine sankcije Rusiji dobrano zakasnele, dok su senatori Džon Mekejn i Lindzi Grejam najavili da će pokrenuti inicijativu za uvođenje strožih kazni Moskvi.