Kako smo zaboravili našu braću Čehe

Kragujevac – Kada je knez Mihailo Obrenović 1862. uputio zvanično pismo češkoj vladi da nam pošalju školovane muzičare, u Srbiji je bilo tek nekoliko pevača amatera. Moj čukundeda Josif Pokorni stupio je na dvor kralja Milana Obrenovića 1882, u Kragujevac dolazi 1889, a tri godine kasnije je unapređen u kapelnika ovdašnjeg vojnog garnizona.

Komponuje, diriguje, bavi se pedagoškim radom.

Sa obrazovanjem stečenom na Praškom konzervatorijumu, u Kragujevcu postavlja temelje muzičke kulture. U to vreme u Srbiji nema većeg grada u kome nije bilo čeških muzičara, a u istoriji naše nacionalne muzike pominju se u svega nekoliko rečenica...

Ovako o svom slavnom pretku i njegovim sunarodnicima koje smo zaboravili govori Svetlana Stoilković, direktorka Srednje muzičke škole „dr Miloje Milojević” u Kragujevcu i predsednica ovdašnjeg udruženja „Česi Šumadije” koje je osnovano leta 2014.

– Moj čukundeda je umro u Beogradu 1915, mesec dana pre pada prestonice. Na sahrani mu je držano pravoslavno opelo. Imao je devetoro dece, a ja sam potomkinja njegove druge ćerke Hermine. Zaboravili smo šta su Česi učinili za našu zemlju otimajući nas iz vekovnog osmanskog nasleđa, ali mi smo takvi, ne sećamo se ni svojih velikana – kaže naša sagovornica koja je i članica Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine.

„Česi Šumadije” su u Kragujevcu nedavno uspešno organizovali manifestaciju „Dani Češke kulture”, a u  Beogradu postoji i udruženje „Češka beseda”, nastalo 1868, u vreme masovnog doseljavanja Čeha u Srbiju – kaže Nenad Karamijalković, etnolog u Istorijskom arhivu Šumadije i autor monografije „Česi u Srbiji i Crnoj Gori” koja je iz štampe izašla 2013.

Iako se, kako navodi, koreni zajedničke istorije mogu naći još u srednjem veku, prvi Čeh koji je došao u Srbiju da bi tu i ostao bio je doktor Herman Avgust Majnert. Granicu na Savi i Dunavu prešao je u trenutku kada su mnogi išli u suprotnom smeru.

– U srednjem veku smo više ratovali jedni protiv drugih, a prve ekonomske veze uspostavljaju vladari Stefan Dušan i Karlo Četvrti. Česi su u Beogradu i Kragujevcu prisutni i u 18. veku, tokom kratkotrajne austrijske vladavine, ali prvi trajno naseljeni Čeh bio je doktor Majnert. U Srbiju je došao 1836, samoinicijativno, iako je u to vreme zemljom harala kolera, a potom i kuga koju je, posle niza peripetija, uspešno suzbio. „Novine srbske” su ovog avanturistu bez porodice prvo kudile, a posle hvalile. Doktor Majnert je prvi načelnik saniteta u Kragujevcu, a umro je u Beogradu 1858. On je, zapravo, prvi Čeh koji je u Srbiji ostavio kosti – navodi naš sagovornik.

Doktor Majnert, koji je bio i načelnik beogradskog saniteta, širom je otvorio vrata drugim učenim Česima koji u Srbiju počinju masovno da se doseljavaju u drugoj polovini 19. veka. Iz Austrije se sklanjaju zbog politike germanizacije slovenskih naroda koju sprovodi Habzburška monarhija. Južno od Save i Dunava Česi slobodno šire panslavističke ideje i aktivno učestvuju u svim oblastima društvenog života.

– Srbija je u 19. veku bila Evropska unija u malom. Imala je dosta Italijana, Grka, Nemaca, Jevreja i drugih, ali niko nije dao tako veliki doprinos razvoju naše zemlje kao češka etnička zajednica koja je bila i najbrojnija – poručuje Karamijalković.

Jedan od najznamenitijih Čeha koji je u Srbiji ostavio dubok trag svakako je František Aleksandar Zah, veliki panslavista i vojni strateg. Na osnovu njegovog „Plana slovenske politike Srbije” Ilija Garašanin je napisao čuveno „Načertanije”. General Zah je osnovao našu vojnu školu i bio prvi načelnik Generalštaba srpske vojske, a u Kragujevcu je od 1865. do 1868. bio na čelu artiljerijske uprave.

Karamijalković još podseća da je Kapetan-Mišino zdanje, danas sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, delo češkog arhitekte Jana Nevolea. U našem glavnom gradu porodica Bajloni je izgradila zanatsku imperiju, a u osnivanju Srpskog lekarskog društva sudeluje i Jovan Mašin, prvi svekar potonje kraljice Drage Mašin.

Sokolski pokret u Srbiji se širi zahvaljujući Česima. Josif Prohaska, idejni tvorac Titove štafete, bio je na čelu kragujevačke i šumadijske sokolske župe. Emanuel Kar je prvi kragujevački fotograf, a prvi sodadžija u ovom gradu bio je Franc Vilas. Brojne češke porodice rade u fabrici oružja, a veliki industrijalac Fridrih Fiala je u Kragujevcu 1880. podigao prvu srpsku fabriku kože.

– Česi su toplo primljeni u Srbiji, novine uvek koriste termin „naša braća”. No, postoji i druga strana medalja. Porodica Fiala je imala tragičnu sudbinu. Njihov rad sabotirala je domaća konkurencija iz Beograda, a posle Drugog svetskog rata Fiale su optužene za saradnju sa Nemcima i proglašene su neprijateljima naroda, iako su sve svoje radnike sačuvali od streljanja u Šumaricama. Nova vlast im je konfiskovala svu imovinu, a poslednji potomak ovih srpskih Šindlera, nesretni Vladimir Fiala, umro je u Kragujevcu 1974. Njegov grob danas niko ne održava – kaže naš sagovornik koji je angažovan i u Odboru za obaveštavanje Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine.

U drugoj i trećoj decenije 20. veka u Kragujevcu, koji u to vreme ima oko 15.000 žitelja, Česi čine jedan odsto stanovništva. Mnogi od njih su značajni akteri naučnog, privrednog, kulturnog i sportskog života grada. Vrtlog Drugog svetskog rata i potonja podela sveta primorali su Čehe da napuste našu zemlju.

U Kragujevcu ih danas ima samo petoro, a u celoj Srbiji živi svega oko 1.800 Čeha, uglavnom u Banatu.