Balansiranje

Poslednji mesec ’16. biće u svetu upamćen po tome što je japanski premijer posetio Havaje i nije se izvinio Amerikancima za Perl Harbor, kao što, onomad, nije učinio ni Obama u Hirošimi. Samo smo se mi, Balkanci, međusobno izvinjavali do besvesti. A kako stvari stoje, imaćemo još prilika, jer su Hrvati dobili američke helikoptere pogodne za borbu protiv traktora, a mi smo namignuli Putinu i odmah nam je uzvraćeno migovima. Ali, nema bojazni od novog rata, jer prethodni, čini se, još nije završen. Teši nas samo što, po tradiciji, Hrvati uvek izaberu pogrešnu stranu. Mi još nismo izabrali nijednu. Premijer se svojski trudi da ostanemo neutralni, mada ga predsednik i ministar spoljnih poslova vuku na jednu, a nevladine organizacije i neki ministri na drugu stranu. Kad je ukrotio radikale, valjda će i njih.

Istovremeno, Toma Nikolić je tvrdio da je najbolji predsednički kandidat. U pravu je sto gradi. Svi ostali su u senci jednog kandidata. Ali ne njega, već zna se kog, da ga Bog poživi. Ili beše: da nam poživi Bog. Tako nekako.

U Skupštini uglađeni, pametni, miroljubivi i delikatni pripadnici većine trpeli su teror razularene manjine, koja tvrdoglavo i neprincipijelno insistira na istini. A šta su sve oni radili dok su bili na vlasti? Jedva smo se živi dokopali ovog blagostanja.

Sve što je prošlo kroz Srbiju, zadesilo je Nemačku, Francusku, Belgiju... Epskih razmera: Hrani sina pak šalji kroz Balkan, Sirija se umirit ne može.

Sa istoka nam je pristigla još jedna izbeglica – Bogoljub Karić. Čeka se samo Mira Marković. Vulin je već tu.

Što se tiče „Savamale”, istražiteljima nije bilo lako. Trebalo je od toliko pogodnih kandidata pronaći kompletnog idiota.

Čekao se samo drug Deda Mraz i sada gospodin Božić Bata. Svaki od njih ima svoj deo Srbije.

Ustajte prezreni na svetu, za kralja i otadžbinu!