Samo me je Oliver Dulić pritiskao

.„Zvao sam vas, gospodo, da vam saopštim jednu veoma neprijatnu stvar: dolazi nam revizor.” Pošto u drami Nikolaja Gogolja „Revizor” gradonačelnik objavi ovu lošu vest, u gradu nastaje panika. – Kakav je revizor? Ima li brkove? Mene samo jedno interesuje – je li general? – pitaju se Gogoljevi junaci.

A kako izgleda kad u Srbiji Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI), sa saradnicima prekorači prag nekog ministarstva? Ko se koga više plaši: političari revizora ili revizor političara, Sretenović otkriva u razgovoru za „Politiku”.

– Nemamo razloga da se bojimo ni političara niti bilo koga. Po kodeksu, naša saradnja mora da bude profesionalna, zasnovana na standardima revizije. Nisu nas dosad doživljavali kao islednike.

U ovom dramskom komadu, kad revizor stvarno stigne u grad, svi junaci se „zamrznu” na sceni i Gogolj je zamislio da to traje minut i po. Kako to izgleda kod nas?

Možda je u početku to tako izgledalo. Bilo je određenih pritisaka i opstrukcija u radu i onih koji su mislili da, ukoliko nam uskrate dokumentaciju, izveštaja neće biti. Naprotiv, imamo mehanizme da se borimo protiv toga. Ali, neki sad već jedva čekaju da nas vide. Dobijamo puno prijava od zaposlenih u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima. Verujte da nas pozivaju i mimo našeg programa.O pritiscima ste uvek nerado govorili. Ima li revizora nad revizorom?

Iskreno, pritisaka u smislu da me je neko zvao da činjenicu iz izveštaja prikrijemo ili ne obelodanimo sve što su revizori ustanovili – nije bilo. Tako nešto nije moguće jer je u posao uključen veliki broj ljudi. Imajući u vidu metodologiju rada državne revizije – to je neizvodljivo. Ja sam generalni državni revizor, za šta snosim svu odgovornost. Viših revizora iznad mene nema.

Bilo je, ipak, onih koji su vas „učili poslu”...

Sa njima nismo želeli da polemišemo preko medija. Naši izveštaji su konačni, ne mogu da se osporavaju pred nadležnim sudovima.

Zar i savetovati nekoga kako da radi svoj posao nije pritisak? Naročito u Srbiji, gde i dalje reč političara ima veću težinu od predstavnika nezavisne institucije…

Pojedinci su to pokušavali, ali se sve, uglavnom, na tome završavalo. Nisu uspeli u tome. Samo jednom me je jedan ministar pozvao i rekao: „Meni ste već pripremili prijave, mogu li ja da prođem bez toga.“ Naravno da je odgovor bio negativan.

Ko je taj ministar?

Bivši ministar.

Recite konkretno...

Tražio je od mene da, ako već podnosim prijavu, da barem ne bude prvi na spisku objavljenom na našem veb-sajtu. Nije bio prvi, ali je bio treći.

Oliver Dulić?

Da.

Ali zar to nije pritisak?

Nemoguće je tokom postupka revizije prikrivati činjenice i bilo šta sakriti. Metodologija to ne dozvoljava. To nas zasad čuva od svake vrste pritiska. 

Sledeće godine vam ističe drugi mandat. Da li je to za vas iskušenje? Mnoge nezavisne institucije su politizovane u poslednje vreme, zaštitnik građana je objavio kandidaturu za predsednika?

Znate da se kao revizor ne bavim politikom. I istekom drugog mandata ostaću politički neutralan. Konačno, prema etičkom kodeksu, svaki revizor potpisuje izjavu da se neće baviti poslom koji će ga profesionalno ili moralno diskreditovati.

Vi ste već jednom provučeni kroz tabloide kada je vaša porodična nesreća dospela na naslovnu stranu „Kurira”...

Kao predsednik DRI ja sam javna ličnost i ne mogu da budem zaštićen. Ali sam kao i mnogi drugi doživeo na svojoj koži težnju nekih da neistinitim pisanjem i stvaranjem afera povećaju tiraž.Kako ste to pročitali?

Nisam to baš pročitao kao ucenu, ali kao pokušaj kaljanja ugleda jesam. O moralu i etici tabloida ne želim da govorim i da trošim reči.

Čiji je to bio rukopis?

Nisam o tome razmišljao, bio sam opterećen gubitkom tasta i tom porodičnom tragedijom.

Iako su izveštaji revizora izvršni i na njih nema žalbi, svedoci smo jednog slučaja koji je i to opovrgao u praksi. Reč je sporovima koje su građani pokrenuli protiv Nacionalne službe za zapošljavanje. Da li time sud ugrožava nezavisnost DRI?

Time se, u suštini, ne ugrožava sama nezavisnost DRI, jer smo rekli svoje, ali država zbog izostanka efikasne saradnje sudova i NSZ ima velike štete.

Kritičari vam zameraju što prijave uglavnom podnosite protiv bivših vlasti. Čime možete da ih razuverite?

Moji kritičari previđaju jednu bitnu činjenicu. Da DRI ove godine radi nadzor nekog ministarstva za prošlu ili pretprošlu godinu. I onda se obično dogode vanredni ili redovni izbori. Naši izveštaji najčešće ugledaju svetlost dana kada određeni ministri više nisu članovi vlade. Otuda neki izvlače zaključke da smo mi kritičniji prema prethodnoj, a ne aktuelnoj vlasti.

Da li vas poražava to što javnost dugo insistira da se neki izveštaji objave, a kad se posao završi, onda često ti dokumenti ostanu nepročitani? Takav je slučaj bio sa revizijom političkih partija...

Tokom te revizije nismo našli nepravilnosti za koje je javnost najviše bila zainteresovana. A reč je o korupciji. Ali mi ne možemo da izmišljamo afere da bismo zadovoljili javnost. Sve nepravilnosti koje smo našli smo obelodanili.

 Radili ste revizije lokalnih komunalnih preduzeća. Kada ćete ući u velika javna preduzeća kao što su EPS i „Srbijagas”?

Možda ste zaboravili, ali sproveli smo reviziju u svim velikim javnim preduzećima, uključujući i „Srbijagas” i EPS.  U nekima smo reviziju sproveli i po dva puta za kratko vreme. Revidirali smo i „Aerodrom Nikola Tesla”, kao i „Koridore”.

Kakav je sudski epilog vaših izveštaja?

Generalno, nismo zadovoljni brzinom rešavanja sudskih sporova, ali ne mogu ništa da komentarišem jer su sudovi nezavisni organi.

Da li se nenamensko trošenje državnih para u Srbiji isplati?

Nenamensko trošenje se nikada i nigde ne isplati. Sledeće godine obeležavamo lep jubilej – deset godina rada. Punog srca mogu da kažem da je DRI izrasla u instituciju koja bdi nad svakim dinarom poreskih obveznika. Svako ko troši javni dinar zna da će jednoga dana doći na red za reviziju i moraće da nam pokaže kako je gazdovao javnim sredstvima.