Povišeni glas Srbije na Balkanu

Pošto je najpre „obećanjem” reciprociteta u odnosima prema Makedoniji i Crnoj Gori izazvao reakciju, zamerajući im što su priznale Kosovo i glasale za njegovo članstvo u Unesku, šef srpske diplomatije Ivica Dačić juče je izjavio da Srbija vodi miroljubivu i dobronamernu državnu politiku u regionu. Iz Crne Gore nije bilo zvaničnog reagovanja, ali se iz Makedonije čulo da „političari treba da budu odgovorni i da ne ruše prijateljstvo između Beograda i Skoplja”.

Na to je Dačić juče u izjavi za „Sputnjik” odgovorio: „Nikad nismo prvi provocirali sukobe ali smo uvek spremni da zaštitimo naše državne i nacionalne interese. Nikad nismo učinili ništa na štetu Makedonije i ostalih suseda, ali nismo uvek nailazili na njihov pozitivan odnos prema interesima Srbije, naročito kad je u pitanju Kosovo i Metohija, a gestovi su mnogo važniji od deklarativnih izjava”.

Slične „deklarativne izjave” Dačić je davao i 2015, kad su Skoplje i Podgorica, uprkos apelima Beograda, „konkretnim gestovima”, to jest glasanjem, davali podršku nastojanjima Prištine da uđe u Unesko. Kad je Izvršni savet Uneska u oktobru 2015. usvojio preporuku za prijem Kosova u članstvo, činjenicu da su za to glasali i Makedonija i Crna Gora Dačić je protumačio njihovim unutrašnjim odnosima, ali i dodao da je Srbija uložila mnogo u razvoj odnosa sa zemljama u regionu.

„Kako se neko odnosi prema našim interesima, tako ćemo i mi prema njegovim. Ne verujem da ćemo mi glasati za njihove stvari na međunarodnom planu”, rekao je Dačić tom prilikom, a sada i ponovio, uz još oštriju kritiku. U reakciji koju je prenelo njegovo ministarstvo, Dačić je, pored ostalog, rekao: „Treba li da podsećam kolege u Skoplju koliko je Srbija u to uložila svih ovih godina, priznajući Makedoniju pod ustavnim imenom, rizikujući svoje odnose sa ‎Grčkom, iako se i u UN i u EU koristi ime BJRM”.

Izvesno je da ministar spoljnih poslova Srbije priprema odbranu pred novi pokušaj Prištine da uđe u ovu organizaciju Ujedinjenih nacija, na šta, posle neuspeha 2015, ove godine opet ima pravo. O tome govore i u Skoplju. Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije ukazalo je da političari treba da budu odgovorni i da ne ruše prijateljstvo između Makedonije i Srbije, a to treba da važi „i u uslovima kad je očigledno da se zagreva atmosfera za sledeće glasanje za ulazak Kosova u Unesko”.

Ali, ima li sve ovo možda veze i s predstojećim izborima u Srbiji, pošto je već ustaljena praksa u ovom delu sveta da se u izbornim kampanjama maksimalno iskorišćavaju nerešena pitanja i nesuglasice sa susednim zemljama? Ili je možda reč i o onome što je crnogorski opozicionar Nebojša Medojević tvitnuo, očigledno bez imalo simpatija za našeg šefa diplomatije i lidera SPS-a: „Promjene globalne politike prvi je u Srbiji osjetio Ivica Dačić. Stotinu će promjeniti vjera.”

Jesu li ovo, dakle, nagoveštaji promene spoljnopolitičkog kursa Srbije?

Podsetivši da je dosad naša vertikala spoljne politike bila EU i Brisel, Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da ne veruje da će se ta politika menjati posle izbora. A ako se ispostavi da je ovo ipak bio nagoveštaj promena, onda, kaže, to ne bi bilo dobro. Treba se, ističe on, prilagođavati situaciji, ali mnoge godine ulagali smo toliko napora da uđemo u EU i naglo skretanje s tog kursa nanelo bi štetu i na unutrašnjem planu.

Njemu ovo liči na Dačićevo soliranje, tim pre što idu predsednički izbori, a on je nagoveštavao mogućnost da se kandiduje. Najčešće su, kaže, ovakve izjave namenjene za unutrašnjepolitičku upotrebu. Šire gledano, deo koji se odnosi na kritiku Crnoj Gori, mogao je da prija Rusima.

Slobodan Janković iz Centra za konzervativne studije ukazuje da ima nekoliko ravni zbog kojih ministar spoljnih poslova reaguje na ovakav način. Najpre je reč o tome da je objektivno ugrožen interes Srbije u pogledu zaštite duhovnog i kulturnog nasleđa na KiM.

„Pripreme da se pitanje članstva Kosova u Unesko opet stavi na dnevni red u toku su već nekoliko meseci. Drugo, tu su i konstantni pritisci iz EU, koji se odnose na to, kako oni eufemistički kažu, da se uspostave normalni odnosi s Prištinom, što u praksi znači priznavanje KiM kao nekakve države”, kaže Janković, dodajući da se motiv za ovakav istup Dačića može naći i u tome da predstoje izbori.

Pored toga, dodaje, kad su u pitanju izjave koje se tiču međunarodnih odnosa koje daju naši političari, nikad ne treba isključivati i mogućnost da je to skretanje pažnje javnosti s loše ekonomske situacije ili nekih skandaloznih poteza (poput ovog najnovijeg, kako kaže, s „Diposom”).

Janković smatra da ovakva reakcija ministra spoljnih poslova Srbije može da ima efekta, s obzirom na to da se situacija u okruženju i svetu menja. EU je u velikoj krizi, SAD se menjaju, Rusija i Kina, s kojima Srbija ima odlične odnose, u najmanju ruku su stabilne zemlje.

„Ako bi neko rekao da Srbija na ovaj način zateže odnose sa EU, pa mi treba prvo da pogledamo kakve su izjave šefova država ili ministara u vladama zemalja koje su članice EU, od Poljske, preko Mađarske, do drugih. Dakle, u tom smislu, ne bih se bogzna kako brinuo za Srbiju i za njeno zatezanje odnosa s EU. Nijedna država nije uspela da prosperira, da joj bude bolje, samo tako što će slušati nekoga ko je veći i jači od nje. Morate da se borite za svoje interese, morate da tražite svoja prava”, ističe Janković.

Nasuprot njemu, Popov smatra da je reč o krajnje neobičnoj i nediplomatskoj izjavi, uz korišćenje i prejakih reči i pretnji koje nisu previše ostvarive. A nije u skladu, podseća on, ni sa stavovima predsednika vlade Vučića i sad ga jedino čudi da je izostala njegova reakcija.

On smatra da upozorenje za glasanje u Unesku neće imati nikakvog efekta. Jer, ove zemlje će slediti svoje interese – da se ne zamere nekim većim silama ili EU, ali i da ne doprinose unutrašnjoj nestabilnosti (Makedonija ima trećinu albanskog stanovništva, a u Crnoj Gori postoji znatna albanska manjina).

„Naravno, svako gleda svoje interese i moglo je da stigne upozorenje da to neće biti dobro primljeno, ali mislim da nije primereno to reći baš ovim rečima. Tim pre što tu postoji pretnja da će Srbija recipročno odgovarati, ali mislim da mi imamo malo mehanizama da im naškodimo, sem da idemo preko ’velikog brata’, da se iskoristi uticaj Rusije u nekim institucijama. Ali to onda politički košta, jer ako te neko zaduži – moraš da mu vratiš na drugi način”, ukazuje Popov.