Menja li Bukurešt politički kurs

Od našeg dopisnika
Bukurešt – Posle višenedeljnih političkih napetosti izazvanih namerama predsednika Klausa Johanisa da nekako promeni smisao rezultata parlamentarnih izbora od 11. decembra i da na vlasti zadrži svoje desničarske pulene, izborne gubitnike, u Bukureštu je obrazovana nova vlada koju predvodi malo poznati levičar iz Temišvara Sorin Grindeanu(42), bivši ministar komunikacija.

Poznato je da su rumunske socijaldemokrate (PSD) postigle iznenađujuće visoku izbornu pobedu (48 odsto svih parlamentarnih mesta) i zajedno sa svojim koalicionim partnerima, „istinskim liberalima” (ALDE – šest odsto mesta) obezbedili solidnu parlamentarnu većinu, koja im je dala sva prava da obrazuju svoju vladu. Uz parlamentarnu podršku stranke rumunskih Mađara (UDMR) i  parlamentarne grupe koja zastupa nacionalne manjine u donjem domu parlamenta, nova vlada će imati čak dvotrećinsku većinu.

Rumunski mediji naglašavaju da je predsednik Johanis do poslednjeg trenutka pokušavao da na sve moguće načine, čak i ucenama, ubedi lidere ALDE da napuste koaliciju sa PSD i da pređu na stranu tabora bliskog predsedničkoj palati, koji je doživeo pravi izborni debakl.

Kada mu nije pošlo za rukom da pocepa dobitničku koaliciju, predsednik je, nalazeći se na ivici ustavnosti, sa velikom vremenskom zadrškom, odbacio prvi predlog PSD i ALDE da mandat za sastavljanje nove vlade poveri rumunskoj Turkinji, muslimanki Sevil Šajde (52), bivšoj ministarki i velikom stručnjaku za pitanja razvoja. Za taj svoj potez predsednik nije naveo nikakav razlog, ali je njemu bliski propagandni aparat pustio „objašnjenje” o „mogućem” ugrožavanju „nacionalne bezbednosti”. Ta opasnost, navodno, potiče iz činjenice da je suprug Sevil Šajde rumunski državljanin „sirijskog porekla” i da, navodno, preko njega mogu državne tajne da dospeju u nepoželjne ruke. Ovaj čin je izazvao pravu buru negodovanja.

Da bi izbegla ozbiljnu političku krizu koalicija PSD–ALDE, iako je prvobitno rekla da to neće činiti, podnosi drugi predlog za mandatara nove vlade. Ali predsednik opet odugovlači sa odgovorom, kupuje vreme i kuje nove planove. Uznemirena, pobednička koalicija preti da će biti prinuđena da pokrene postupak suspendovanja šefa države, pa čak i da će pozvati mase da izađu na ulicu.

Predsednik Johanis uviđa opasnost da mu se istrgnu dizgini i pristaje da jednim banalnim SMS-om imenuje Sorina Grindeaua za mandatara nove vlade. Ali, dragoceno vreme je izgubljeno i nova vlada se obrazuje u januaru 2017. umesto decembru 2016. I to bez usvojenog državnog budžeta, što je veliki hendikep.

Lider PSD Liviju Dragnea, koji je u međuvremenu izabran za predsednika poslaničkog doma, zadržao je u svojim rukama sve konce buduće vladine politike. Vladu će usmeravati partija. Dragnea nije mogao da pretenduje na premijersku fotelju, što bi bilo normalno, jer je krivično osuđen na dve godine zatvora uslovno zbog kršenja izbornog zakona 2012. Međutim, on je taj koji je napravio vladin program i odredio ko će ući u vladu. Uveo je uglavnom mlađe ljude, malo poznate, ali njemu odane političare. U vladi se našlo čak osam žena (jedna trećina), što je neuobičajeno za rumunske prilike. Među njima je i već pomenuta Turkinja Sevil Šajde, kojoj su povereni resori regionalnog razvoja i evropskih fondova. Ujedno ona je i potpredsednik vlade . Ovo naimenovanje se tumači kao šamar dat predsedniku Johanisu.

„Dragnein program” vlade je veoma ambiciozan. On predviđa (sa konkretnim rokovima) na stotine mera i zakonskih nacrta. Opozicija tvrdi da je to „čisti populizam” koji će se obiti o glavu Rumuna. Međutim, njegov „otac” Liviju Dragnea uverava auditorijum da je potpuno ostvariv, ali uz velike napore i „mnogo ministarskog truda”. On je čak predvideo specijalnu partijsku komisiju koja će iz nedelje u nedelju proveravati šta je od plana ostvareno. „Rumuni moraju da osete da vlada radi za njihovo dobro.”

Po rečima Livijua Dragnee, radi se o „novom rumunskom kursu” čija je srž zaštita nacionalnih interesa. On otvoreno govori o nasušnoj potrebi da se obustavi „dalja bezobzirna pljačka” Rumunije od strane međunarodnih korporacija koje „skidaju sav kajmak” u domaćoj privredi – koja se uglavnom nalazi u rukama stranog kapitala.

Posebno se ističe potreba što skorije promene visine rudne rente koja je u Rumuniji najmanja u Evropi. „Kod nas vlada inhibicija prema strancima... Rumuni ne treba da gutaju sve ono što im se nameće sa strane”, poručuje junak nedavnih rumunskih izbora Liviju Dragnea, koji se odjednom istakao kao ličnost broj jedan u ovdašnjem šarolikom političkom miljeu.

Prvog januara 2017. navršilo se deset godina od stupanja Rumunije u EU. Samo o tome je i govorio predsednik Klaus Johanis u svojoj novogodišnjoj poruci rumunskom narodu. Kako se ovde vidi, rumunska spoljnopolitička busola ostaje čvrsto okrenuta prema strateškom partnerstvu sa SAD, prema NATO-u i EU. Ostaje da se vidi kako će se nova orijentacija unutrašnjih mehanizama uklopiti  u nastajuća svetska kretanja.