Galerija – trg brani vidikovac

Od napada agresivne tranzicione gradnje biće sačuvan jedan od najlepših gradskih vidikovaca u najstarijem srpskom naselju u Beogradu – na Kosančićevom vencu. Zasluga za dobijenu bitku, u času kada se na sve strane planiraju oblakoderi čiji će krovovi parati oblake i zaklanjati najznačajnija kulturno-istorijska gradska zdanja, pripada žiriju arhitektonskog konkursa za idejno rešenje gradske galerije na mestu barake u Ulici Kosančićev venac 27. Struka je dala najviše glasova za idejno rešenje koje je objekat kaskadno ukopalo u padinu i tako otklonilo svaku bojazan da će buduće zdanje na vidikovcu – platou na kome se ukrštaju ulice Kralja Petra i Kosančićev venac – zatvoriti prelep pogled iz centra grada na reku, Zemun i ravnicu.

Lako se moglo desiti da ta vizura bude zbrisana. Jer, predlog plana detaljne regulacije (PDR) koji se pre devet godina našao pred gradskim odbornicima predviđao je da ovaj plac bude pretvoren u vidikovac tako što na njemu neće biti nadzemnog objekta, već samo uređeni plato. Ispod vidikovca urbanisti su predložili izgradnju objekta kulture, koji bi povezao Karađorđevu sa Ulicom Kosančićev venac. U okviru monumentalnog zdanja, planeri su predvideli javno stepenište i otvaranje pešačkog prolaza tako da se iz centra grada preko vidikovca direktno silazi na reku. Ali, amandman dodat planu praktično je omogućio da na placu predviđenom za vidikovac bude sagrađen nadzemni objekat.

Tu mogućnost autorski tim ARCVS-a sa arhitektom Branislavom Redžićem na čelu, dobitnik prve nagrade na konkursu, odbacio je u startu. On jeste, istina, predvideo nadzemni objekat od 140 kvadrata i visine osam metara. Čine ga „lego” sistemom spregnuti pristanišni kontejneri jarkih boja. Instalacija je niža od kuće na koju se naslanja i u njemu će sedeti administracija gradske galerije. Službenici će imati dvostruki užitak. Kroz prozore će moći da vide reku, a bočno, prema Kalemegdanu, novi trg dužine 60 i širine 24 metra, čija će trećina biti pod drvećem.

– Vodili smo se idejom da se Kosančiću sme malo dodati, ali ništa oduzeti. Pustili smo da prostor diše i nismo projektovali nadzemno zdanje koje bi bilo značajnije od kaldrme ili opeke na objektima u Karađorđevoj ulici. Zato smo sve te nežne okolnosti Kosančićevog venca samo povezali – ističe Branislav Redžić.

Sa budućeg trga – vidikovca stepeništem i rampama posetioci će se spuštati do prvog od ukupno tri nivoa buduće galerije, na kojem će biti info pult, radionica, prostor za decu, sala za predavanja i kafić. Tu je predviđen i glavni ulaz, odakle će liftom i stepeništem publika silaziti u dve podzemne etaže predviđene za izložbe.

– Na trećoj etaži galerije prorezali smo krov laguma koji se prostire do kuće u Karađorđevoj 17. Lagum je postao „donji ulaz” koji je uz „gornji zvanični” preduslov konkursnim programom predviđene tople veze između Karađorđeve ulice i Kosančićevog venca – objašnjava Redžić.

(3D animacija)

Pored uskog betonskog stepeništa između kuća u Karađorđevoj 15 i 17, koje vodi do platoa na kome je danas bista Mike Alasa, biće početna stanica „pista za poletanje” mini-vozića koji će putnike rekom prispele u Beograd prevoziti praktično do centra grada. Najpre do Kosančićevog venca gde će pešaci konačno biti u carstvu gde vladaju isključivo njihova pravila i odakle će moći da se razmile do Obilićevog venca, Knez Mihailove, zatim do Trga republike i dalje po strogom centru grada. Sve te zone za koju godinu biće pešačke.

Vozićem će moći da stignu do prve etaže galerije, koja će biti sa desne strane, dok su sa leve planirane široke stepenice „sanset amfiteatar” širine 17 metara. Ispod njih biće amfiteatar sa višenamenskom salom sa 260 sedišta i ona će biti povezana sa galerijom.

– Pored stepeništa, prema tvrđavi, plan predviđa još jedan objekat kulture. Ispod dela trga pod krošnjama predložili smo ekskluzivni restoran od 400 kvadrata. Od njegovog zakupa moći će da se pokriju zimski troškovi energenata, godišnji prihodi zaposlenih i uobičajeni galerijski rashodi. Galerija će biti pasivna zgrada, što podrazumeva i instalaciju energetskog kolektora ispod kaldrme na trgu. Kolektor će prikupljati sunčevu toplotu i zagrevati objekat – ističe Redžić.

Izgradnja gradske galerije od ukupno 2.800 kvadrata, ne računajući stepenište, koštaće 1,8 miliona evra. Da bi Beograd devet decenija posle podizanja Paviljona „Cvijeta Zuzorić” mogao konačno da izlaže dela koja prate savremene tendencije i potrebe umetnosti, biće potrebno najviše godinu dana. Uslov je da grad obezbedi novac.

Deo posla je već uradio raspisivanjem konkursa, tako da se Emilijan Josimović, koji je krajem 19. veka, kada je završeno kaldrmisanje Kosančićevog venca, uradio prvi plan prostorne regulacije tog dela Beograda, neće prevrtati u grobu.

Za nagrade 1,5 miliona dinara

Za nagradni fond od 1,5 miliona dinara borilo se 46 radova.

Prva nagrada od 600.000 dinara pripala je arhitektama Branislavu Redžiću, Draganu Ivanoviću, Zoranu Milovanoviću, Suzani Tisovec, Borisu Husanoviću i Nevenki Redžić.

Druga nije dodeljena, a treću od 300.000 dinara dobio je tim „Kana arhitekti”: Ljilja Brajković, Denisa Premilovac, Stevan Lazić, Nemanja Ćurčić, Aleksandra Kračunović, Sanja Bokić i Jelena Đurović. Žiri je dodelio i četiri otkupa od po 150.000 dinara.

Kulturni silazak na reku

Prva faza izgradnje gradske galerije na parceli u vlasništvu grada na kojoj je baraka počinje sledeće godine, a ove će biti završen glavni projekat i dobijena dozvola, tvrdi Milutin Folić, gradski urbanista. U drugoj fazi projekat će se širiti na okolne parcele na kojima treba rešiti imovinskopravne odnose.

– Galerija je deo šireg koncepta razvoja grada kroz podizanje svesti o identitetu, mobilnosti i ekologiji. Ona će obogatiti kulturnu ponudu prestonice i samo srce pešačke zone. Taj objekat na Kosančiću povezaće dva glavna pešačka koridora iz ulica Kralja Petra i Topličin venac i omogućiti kulturni silazak na reku – ističe Folić.