Sultanat

Kuda to ide Sarajevo? Od dolaska SDA na vlast u Bosni i Hercegovini i njenog istupanja iz Jugoslavije nestaje i nekada jedinstvena Islamska zajednica. Ona je bila prilagodila svoje versko i političko delovanje tadašnjem državnom i političkom ustrojstvu jedne socijalističke i sekularne države kakva je bila SFRJ. Bosanskohercegovački i drugi jugoslovenski muslimani su bili balkanski i evropski muslimani. Nismo sigurni da su i ostali takvi, bar ne u većini.

Međutim, SDA sa Alijom Izetbegovićem na čelu, nekadašnjim pripadnikom Mladih muslimana, Islamsku zajednicu u BiH potpuno preuzima, a njenu delatnost i ulogu podređuje interesima stranke koja se već spremala za ratnu opciju. Tadašnji reis Islamske zajednice jugoslovenskih muslimana Jakub Selimoski je upozorio Aliju Izetbegovića i rukovodstvo SDA da je poguban put kojim su krenuli, ali je zato bio nasilno smenjen. Za reisa IZ Izetbegović i Hasan Čengić dovode ekstremnog Mustafu Cerića. Stvara se jaka interesna sprega između SDA i IZ. Počinje sprovođenje političkog i ideološkog programa Izetbegovićevih deklaracija. Početni rezultat te sprege jeste rat s ciljem stvaranja unitarne BiH, u kojoj će dominirati muslimani, malo kasnije Bošnjaci, sa sloganom „Jedna zemlja, jedna vjera, jedna nacija”.

Taj povratak u srednji vek sa ratnom opcijom i takvom parolom stvorio je od BiH ono što je ona sada: dva de fakto i de jure entiteta i treći koji nikada i nije prestao da postoji, a na putu je da bude i de jure. Kao što se vidi, Izetbegović i SDA su „uspeli” da posle skoro 100.000 žrtava stvore sultanat od BH federacije sa deset pašaluka.

Samoproglašeni sultan Alija Izetbegović i šejih-ul-islam Cerić ubrzano su radili na reislamizaciji i teizaciji svog sultanata. Mora se priznati da su u tome imali uspeha zahvaljujući i činjenici da su omogućili svu tu pljačku i udoban život oko 10 odsto svojih pristalica, a sve u ime islama, bošnjaštva i unitarnog BiH sultanata.

Mladi sultan Bakir Izetbegović i stvarni reis IZ Hasan Čengić, dva najbogatija čoveka u BH federaciji, nastavljaju započeti proces i islam je kao religija ubrzano ulazio u sve pore društva s težnjom da postane apsolutni sistem. Teologija postaje dominantna ideologija s težnjom da postane i jedina. Džamije su nicale i niču kao pečurke posle kiše. Nisam protiv džamija kao i svih drugih bogomolja. Vernici bi trebalo da imaju svoje bogomolje, ali bi trebalo i da bogomolje imaju svoje vernike. Mnoge džamije ni za vreme džume nemaju dovoljan broj džematlija da bi se ona obavila, a toliki novac se ulaže u nove. Možda bi bilo dobro da se deo tog novca uloži u izgradnju proizvodnih kapaciteta gde bi se zaposlili toliki nezaposleni. Narod će lako napraviti džamije i bez strane pomoći kada fabrike budu radile i kada narod bude imao hleba.

Ta nazovi država i IZ su sve više funkcionisale kao jedinstven sistem vlasti i religije. Muslimansko sveštenstvo je ušlo u vode klerikalizma iako to Kuran ne dozvoljava. Sve je na kraju začinjeno odlukom Senata Sarajevskog univerziteta krajem prošle godine da se za vreme džume ne izvodi nastava i ne obavljaju ispiti (petkom, približno od 12 časova do 12.30). Sarajevski univerzitet, koji je nekada imao zavidnu reputaciju kao obrazovna i naučna institucija, ali i državna, i tim činom je definitivno dokazano da država napušta sekularizam i građansku političku opciju. Vera kao jedno od ključnih ljudskih prava je privatna stvar građanina, pa i studenta i on kao pojedinac ima pravo na obavljanje svojih verskih dužnosti. Međutim, državna institucija, ako je država sekularna, ne može da donosi takve odluke.

Istoričar