Daljina

Daljina, to je lepota melanholije

Voljenih zvezda koje s večeri

Srebrenim sjajem svemir polije

Daljina, to je tuga glečera

Što usamljeni u svom ćutanju

Sumorne svoje dane provode

S daljine čudni vetri dovode

Mirise mile prošlih časova

Što do nas dođu u svom lutanju

Šumove drage prošlih glasova

Što nam ko tužan list sikomore

S jeseni srcem tužno romore.

Danas, kad dođe sveta promena

I kada krećeš na daleki put,

Ispunjen mi biće svaki dušin kut

Tugom daljine, lepotom spomena.

I znam da će sutra umorna mi glava

Nasloniti se klonulo na dlan

Ti sinoćna moja lepa, srećna java,

Bićeš već sutra moj daleki san.

(Politika 7. januar 1923. godine)