Juan oborio dolar

Kineski juan ostvario je istorijski skok vrednosti (meren berzanskim prometom u 48 sati), nakon ohrabrujućih vesti o privrednim rezultatima „azijskog tigra” u poslednjem kvartalu 2016. i zavođenja strožih mera kontrole kapitala od Nove godine.

U utorak je na berzi u Hongkongu jedan američki dolar vredeo 6,9895 juana – najviše otkako je tamo 2010. otvoreno odvojeno tržište deviza. Koliko juče za kupovinu jednog američkog dolara bilo je dovoljno 6,7853 juana – što je najviša vrednost kineske valute od početka novembra prošle godine.

Osetni skok juana događa se inače pred inauguraciju novog američkog predsednika Donalda Trampa, koji već dugo optužuje Kinu da manipuliše kursom svoje valute ne bi li podigla konkurentnost svog izvoza. Eksperti u londonskom Sitiju upozorili su da nije izvesno da li je Narodna banka Kine intervenisala u porastu vrednosti juana „preko noći”.

U međuvremenu, tekući zalet juana utemeljen je na izveštajima o najbržem rastu industrije uslužnih delatnosti prošlog meseca od jula 2015. i postojanom otklonu ka novom ekonomskom modelu gde oslonac na izvoz i investicije zamenjuje rast potrošnje, navodi Rojters. U prva tri kvartala 2016. potrošnja je činila 71 odsto ukupnog privrednog rasta Kine, javio je Rojters.

Najava Pekinga da će uložiti 116 milijardi dolara u razvoj domaćih železnica, takođe podstiče promenu raspoloženja na berzama koje su do pre neki dan bile uverene da će se usporavanje kineske privrede nastaviti i ove godine, kao i da će juan nastaviti da gubi vrednost, verovatno do nivoa sedam „kineza” za jednog „amerikanca”.

„Kineska privreda uopšte pokazala je u poslednjem tromesečju 2016. bolje rezultate nego u prethodna tri. Postoje ozbiljni pokazatelji da će privreda Kine ove godine ostvariti rast 6,5–7 odsto, koliko je najavio i zvanični Peking”, istakao je Džengšeng Džong, direktor makroekonomske analitike poslovne grupe CEBM, u izjavi za britansku agenciju.

Na berzama ipak upozoravaju da brojni makroekonomski rizici u Kini ostaju i dalje izraženi poput: postojanog snižavanja deviznih rezervi, rizika od urušavanja tržišta nekretnina, manjka likvidnosti na domaćem tržištu obveznica, rasta javnog duga itd.  

U međuvremenu, rast juana – osim što je oštro zaustavio najveći uzlet dolara u poslednjih 14 godina, podigao je i cenu unce zlata za celih 14 dolara – na 1.177 dolara, ali je na berzama otvorio i pitanje tekućeg tempa trošenja deviznih rezervi Kine. Krajem 2016. devizne rezerve Kine iznosile su tek nešto iznad tri biliona dolara,  procenio je Rojters. Ukoliko je britanska agencija u pravu,  „azijski tigar” danas raspolaže sa najnižim deviznim rezervama (koje delom troši na zaustavljanje obaranja vrednosti juana) od februara 2011. godine. Inače, Narodna banka Kine sredinom januara objaviće iznos deviznih rezervi te zemlje.