BURE RASOLA

Put ka istini posut je parolama. Ponekad je teško čuvati u glavi spasonosnu izreku ili slogan, lakše je takvu čaroliju nositi na sebi nego držati u sebi. Bedž sa izrekom „Kosovo je Srbija” malo ko nosi, a oni koji su to smislili svakako veruju u patriotizam prvog i drugog reda. Anatomija ove izreke vodi nas ka rodoljupcima koji su uzeli monopol na tu delikatnu nacionalnu vrednost.

Na margini ove utešne mantre odigrala se drama vrhunskog plivača Milorada Čavića. Nema pravde u sportskoj diskvalifikaciji zbog jedne parole. Plivač je samo iznosio svoj (?!) patriotski stav!

Da je samo plivao, to bi učinio znatno bolje. Ali, možda ga ne bi lično primio tehnički premijer Koštunica, kome je u nedostatku boljih prilika dobrodošla Čavićeva pobeda. I evropski rekord, majica sa čarobnim rečima, a naročito diskvalifikacija.

To je bilo vreme sporta, politike i razonode. Savršena prilika za smušeno lamentiranje nad nejasnom tugom. A ona izreka nas još može održati daleko od stvarnosti.

Ipak, centralno mesto u srpskom šizofrenom ambijentu obezbedio je Džordž Buš, mlađi: odobrio je doturanje oružja Kosovu. Stereotip je tu, novi oganj u „buretu baruta”! Buš je jednim grubim potezom pokazao da je Vašington digao ruke od Srbije i da ne mari za poziciju zvaničnog Beograda. To bi značilo ovo: baš nas briga koja će opcija uzeti vlast u maju, mi svakako teramo ovu stvar do kraja!

„Ova stvar” je američka tvrda platforma za Kosovo. Tu politiku je neko još ’99. definisao kao „bizonski pristup”. Ili neku vrstu nastavka posla koji je započeo „buldožer” Ričard Holbruk. Taj krajnje autistični model zanemaruje zlu ćud regiona, u kome se glupa sila prečesto igrala sa dobrim mogućnostima. Ali, onaj ko ima kapitalnu moć slabo brine za logiku slepe snage, jer je ionako poseduje.

Neko se dobro setio, pa kazao da bi bilo bolje da je bogata Amerika najavila ekonomsku pomoć regionu. Ionako će prosečni stanovnik Kosova morati da opstane sa jednim evrom dnevno! Oružje koje stigne rešava problem samo onima koji su svoje probleme već rešili.

Politička elita u Prištini je tek nedavno stigla iz šume, oni imaju tog đubreta od oružja na pretek. Verovatno će dobiti pride relativno novu generaciju lakih sistema za protivtenkovsku ili protivvazdušnu borbu. Kosovo nema prostorne uslove za prijem i primenu naoružanja operativne namene. Definisanje vojske u bilo kojim uslovima nije moguće bez OVK, koja je i dalje u stanju tihe mobilizacije. I naravno, ima jak uticaj na političke trendove, jer su njeni bivši komandanti u samom vrhu vlasti.

Svojom najavom, Buš je snažno potencirao dodatnu militarizaciju Kosova. Ali, u tome nema ni govora o „stvaranju države NATO-a na Balkanu”, o kojoj prvi ministar tehničke vlade govori u svakoj prilici. Tako je i ova misao, nekritički pozajmljena od nekog čemernog savetnika, postala istrošena nadripatriotska izreka.

Ideja naznačene strategije Vašingtona je da Kosovo ne bude na staklenim defanzivnim nogama, niti „nedonošče Pentagona”. Nego „stvar” koja će biti u stanju da se brani sama, uz novosročenu verziju „pouzdanog nadzora bezbednosti”. To znači uglavnom ovo: računa se na tenzije koje u najgorem raspletu vode do regionalnog sukoba.

Amerika ne želi da se štreca zbog svake opasnosti po svog štićenika, pa će mu dati nešto sredstava da se brani i malo zastrašuje okolinu. Ako dođe u realnu opasnost, tu je već majstor za distribuciju globalnog straha, odnosno nosilac pouzdanog nadzora bezbednosti.

To onda nije država NATO-a nego samo prestižni imperijalni protektorat! Alijansa ima ambicije koje se tiču nadzora nad „globalnom državom”, a ne nad opskurnim mikroučinkom.

Najavljeno zatrpavanje oružjem ponovo nas vraća večnoj srpskoj nedoumici u izboru dobrih saveznika. Šta se dogodilo sa nama ili sa njima, pa je Amerika (bez razloga?) prigrlila Albance i bacila anatemu na Srbe? I sada je Vašingtonu odjednom svejedno šta će biti sa nama i gde uopšte idemo!

Rusija će oštro reagovati na sav taj arsenal. Može da godi, ali od toga nema vajde. Osim od hiperbolične, epske izreke, pune samoironije nastale u depresivnom osećanju samoće: „Nas i Rusa trista miliona!”

Zbog silnog osećanja nepravde, Srbiji NATO više ne pada na pamet. Ali je zato Alijansa, kako je potvrdio i tehnički premijer, godinama na Kosovu, u srcu Srbije.