Predatorski časopisi u lovu na naučnike

Da li je moguće napisati i odbraniti doktorsku tezu za manje od godinu dana? Naučnici odrečno klimaju glavom i kažu da su potrebne godine istraživanja, naročito ako se uz rad na tezi i radi, a velika prepreka je i publikovanje radova u međunarodnim časopisima.

Kako bi pomogli mladim naučnicima, ali i starijim kolegama, da se što lakše snađu u svetu naučnog izdavaštva, čija pravila diktiraju privatne, uglavnom američke kompanije, Centar za promociju nauke nedavno je objavio elektronsku verziju knjige „Uvod u objavljivanje naučnih publikacija” Andreasa Eksnera.

– Izdavač je dozvolio da objavimo elektronsko izdanje na srpskom jeziku, jer smo želeli da bude dostupno svim istraživačima. Ovo nije uputstvo kako da se napiše rad, već kako da se snađu u svetu naučnog izdavaštva, jer im od toga zavisi napredovanje u karijeri – kaže za naš list urednik u CPN Ivan Umeljić i dodaje da je činjenica da ima nekoliko velikih komercijalnih kuća koje kontrolišu svet izdavaštva.

Kako objašnjava, ovaj priručnik daje objašnjenje i za mnoge zbunjujuće izraze ili skraćenice, poput „impakt faktor”, „ISI časopis”, „Web of Science”, ili „rangiranje”.

Na sajtu CPN može se preuzeti kompletna knjiga o objavljivanju naučnih publikacija, a u sadržaju može da se pronađe mnoštvo korisnih informacija počevši od izdavačkih kuća, troškova objavljivanja časopisa, preko načina recenziranja, načina slanja rukopisa do vrednovanja časopisa, naučnika i institucija.

I pre pojave ovog korisnog štiva, Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu preporučio je nastavnicima, istraživačima, saradnicima i studentima da, prilikom pripreme za objavljivanje naučnoistraživačkog rada, provere stručni integritet časopisa u kojem planiraju da ga publikuju. Izdavači tzv, „predatorskih” časopisa ne primenjuju adekvatno recenzentski postupak, a jedini kriterijum za objavljivanje je uplata predviđenog iznosa novca. Oni obično uvlače autore u prevaru time što im obećavaju brzo objavljivanje rada i daju lažne podatke o svom „rejtingu”. Naučnike „love” reklamnim porukama koje šalju elektronskom poštom.

Akademik Dušan Teodorović, predsednik Odbora za univerzitetsko obrazovanje SANU, tvrdi da je barem jednom u tzv. predatorskim časopisima radove objavilo 59 profesora Fakulteta organizacionih nauka, 45 Fakulteta tehničkih nauka, 31 sa Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, 21 sa Mašinskog fakulteta u Kraljevu, 16 sa niškog Medicinskog fakulteta…

– Trojica naših mladih kolega, dokazala su da je u takvim časopisima moguće objaviti bukvalno bilo šta: čak su se i potpisali lažnim imenima i priložili fotografije na kojima su maskirani perikama i lažnim brkovima. Rad je oponašao naučni stil, čak je imao i grafikone, ali je sadržina bila besmislena i pisana na „tarzan ingliš” jeziku. U fusnotama su na jednom mestu kao referentni izvor naveli čak i citat Proke Pronalazača iz „Politikinog zabavnika” – rekao je svojevremeno akademik Teodorović.

U publikaciji „Nauka u Srbiji 2010–2013”, koju je priredio Nacionalni savet za nauku, navedeno je da su naučnici iz Srbije objavili  750 radova u predatorskim časopisima. Nije poznato da je bilo ko od tih autora ostao bez naučnog zvanja ili je trpeo bilo kakvu posledicu za prevaru. Postoje tvrdnje da su pojedini autori objavljivali i po desetak radova u ovim časopisima. Rekorder je, kažu, naučnik sa 17 spornih publikacija.

Kriterijume za prepoznavanje „predatorskih” časopisa i izdavača najpreciznije je razradio Džefri Bil, bibliotekar sa Univerziteta u Koloradu – Denver, koji se godinama bavi prikupljanjem i analiziranjem podataka o ovakvim časopisima i izdavačima i o tome aktuelne informacije objavljuje na svom blogu http://scholarlyoa.com.

Takođe, jedan od aktuelnih trendova u domenu prevare u akademskom izdavaštvu jeste izrada falsifikovanih internet prezentacija koje pokušavaju da se predstave kao prezentacije postojećih naučnih časopisa. Časopisi koji postaju žrtve ovakve otmice identiteta često nemaju izdanje na engleskom jeziku, ili nemaju internet prezentaciju, iako su indeksirani u relevantnim bazama podataka časopisa i poseduju impakt faktor. Neoprezni istraživači se dovode u zabludu, misleći da rukopis predaju renomiranom časopisu, a pritom uplaćuju sredstva falsifikatorima.