Srpske banje između mutne i lekovite vode

Srbija i njene banje nalaze se na velikoj prekretnici – ili će jedan od najvećih turističkih i medicinskih potencijala u Evropi biti iskorišćen na korist države i njenih građana, ili preti opasnost da platimo danak višedecenijskom nemaru u ovoj oblasti. Dva najveća privredna resursa Srbije, poljoprivreda i banje, neadekvatno se koriste, pa je naša zemlja u paradoksalnoj situaciji da uvozi hranu, a građani na odmor i lečenje odlaze u slovenačke i mađarske terme. Zbog ove nebrige Srbija gubi milijarde evra i desetine hiljada radnih mesta. A sve bi moglo i moralo da bude potpuno drugačije...

Naš vodeći balneoklimatolog, odnosno stručnjak za banje, bivši ministar prosvete prof. dr Tomislav Jovanović, detaljno je upoznat sa gotovo svim prirodnim izvorištima u Srbiji. Kao dugogodišnji šef Katedre za balneoklimatologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i čovek iza koga je tri decenije bogatog naučnoistraživačkog rada u ovoj oblasti, profesor Jovanović za „Politiku” objašnjava zašto je balneološki potencijal Srbije ogroman, ali skoro potpuno neiskorišćen.

– Naš potencijal je znatno veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji naše veličine. Uzmite na primer da jedna Francuska ima 78 balneoloških lokaliteta, a mi imamo više od 300 registrovanih. Samo na Kopaoniku postoji tačno 78 lokaliteta, koliko u celoj Francuskoj! A upravo je Francuska primer kako najbolje koristiti prirodni faktor, mineralne i lekovite vode, blato, gas i klimat. Francuzi su izračunali da su godišnje uštede samo od korišćenja prirodnog potencijala umesto veštačkih lekova milijardu i po evra – objašnjava Jovanović.

A u Srbiji, gde je lekoviti faktor mnogo veći nego u Francuskoj, sve se izrodilo u puku suprotnost. Kod nas banje ne predstavljaju ni izvor zarade, ni uštede, već faktor gubitaka, rasipanja i prelivanja u privatne džepove.

– Neko je srpske banje pretvorio u trošak. Koristimo prirodni faktor ispod tri procenta od ukupnog potencijala koji posedujemo. To je na nivou statističke greške. Kod nas je još prisutna i pogrešna svest iz nekih ranijih vremena, da su banje „zaostavština buržoaskog režima”. Jer, u banje su pre rata odlazili intelektualci i bogati ljudi. Ne zaboravimo da je recimo Sokobanja bila stecište intelektualne elite, ljudi poput Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Branislava Nušića i mnogih drugih – podseća naš sagovornik.

Među glavnim razlozima propadanja banja je to što primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita praktično isključuju ova lečilišta iz svog sistema, navodi Tomislav Jovanović. U zemljama koje prepoznaju i razvijaju svoje balneološke potencijale, banje imaju posebno važno mesto u zdravstvenom sistemu. Ali osnovna ideja u razvijenim državama je da u banje odlaze i u njima borave pre svega zdravi ljudi. Glavna briga je kako očuvati vitalnost i produžiti životni vek, a to se najbolje može učiniti sprovođenjem zdravstvenih programa u banjskim i klimatskim mestima.

Druga kategorija ljudi koje borave u evropskim banjama jesu oni koji dolaze na rehabilitaciju, dok su bolesni tek na trećem mestu. U Srbiji je sve okrenuto naglavačke, pa u našim banjama gotovo da i nema gostiju iz one prve kategorije, zdravih ljudi. Ali se zato procenjuje da oko 150.000 naših građana godišnje poseti banjska mesta zemalja u okruženju, dok naši centri ostaju zapušteni i u sve gorem stanju.

– Tamo gde postoji pravilno rukovođenje banjama, tamo one i funkcionišu dobro. Najbolji primer su Koviljača i Kanjiža. Dobro rukovođenje, visokostručni obrazovani kadar koji dobro vlada prirodnim faktorom i njegovim korišćenjem, podiže srpske banje na nivo najboljih evropskih centara. To je dokaz da i kod nas sve to može. Problemi nastaju usled neadekvatnog korišćenja, ili čak potpunog nekorišćenja prirodnog faktora, zbog čega imamo veliki utrošak lekova u pojedinim banjama, čak i veći nego u zdravstvenim ustanovama. Ova pogubna praksa koristi se kao opravdanje za nameru da se srpske banje prodaju – upozorava dr Jovanović.

Prema njegovoj računici, po osnovu potencijala od banjskog turizma, Srbija bi mogla da se nađe između Slovačke i Austrije.

– Slovačka kao i mi nema more, ali ima oko devet milijardi evra godišnje od turizma, pre svega banjskog. Sa druge strane je Austrija, koja uz banjski ima i planinski turizam. Kod njih je ovo spojeno u jedinstvenu celinu, koju i mi možemo da napravimo, a sada to nemamo. Zato Austrija napravi blizu 30 milijardi evra godišnjeg deviznog prihoda od turizma. Tvrdim da bismo sa našim potencijalima, i uz pravilno rukovođenje i korišćenje prirodnog faktora, mogli relativno brzo da budemo po zaradi na nivou između Slovačke i Austrije. To bi dovelo do razvoja čitave države, jer bi počele da rastu sve komplementarne privredne grane i učinile da se radno angažuje preko 50.000 građana – objašnjava naš stručnjak.

Mnogo je vremena prošlo – i lekovite srpske vode oteklo u potoke i reke, a zatim u Veliku Moravu – od 1835. godine kada je knez Miloš prvi prepoznao potencijale domaćih banja. Angažovao je najboljeg tadašnjeg evropskog geohemičara, barona Herdera, da uradi prve hemijske analize vode u banjama tadašnje Srbije. Sposobni knez nije požalio dve hiljade dukata da isplati barona, koji mu je doneo dobre vesti o neverovatnim potencijalima lekovitih voda.

Veoma brzo srpski centri ušli su u red najrazvijenijih u Evropi, jer su dobili sertifikate evropskih banja. Međutim, od negdašnjeg sjaja Miloševih termi i dalje blista samo zlatna sablja optočena sa 29 dijamanata, koju je Miloš poklonio baronu, a ona se i danas čuva u riznici porodice Herder.

– Boravak Herdera bio je okidač da se već 1836. formira u Kragujevcu prva državna laboratorija za ispitivanje vode. Iz nje je kasnije osnovana i hemijska laboratorija u Beogradu, u sadašnjem Konaku kneginje Ljubice, kao baza za budući licej i dolazak prvog našeg hemičara, profesora Sime Lozanića, koji je posle bio i rektor Beogradskog univerziteta – podseća prof. dr Tomislav Jovanović.

Kako se dogodilo da za 181 godinu Srbija sa evropskog vrha potone na dno, a lekovite banjske vode postanu mutne od nemara i zloupotreba? Pred početak nove banjske sezone ovo pitanje postaje od prvorazrednog značaja, jer vremena za reagovanje ostaje sve manje. Ako se sve prepusti inerciji kao i do sada, onda na kraju neće ostati drugo rešenje nego da se srpske banje prodaju u bescenje. A od toga će imati korist samo lovci u mutnom, dok će Srbija ostati u mulju – koji nije nimalo lekovit.

Procvat spa-industrije

O značaju prirodnog faktora govore rezultati njegovog korišćenja, ne samo u Evropi. U Japanu postoji veoma široka lista hroničnih bolesti, za koje se stanovnici ove zemlje upućuju besplatno u banjska klinička mesta. SAD, Kanada i Australija su se od 2000. godine posebno angažovale na podizanju čitavih spa-industrija, a samo 2012. američki centri primili su preko 20 miliona gostiju. Značaj prirodnog faktora se najbolje vidi upravo u ovim zemljama, koje doskora nisu imale široku zastupljenost u oblasti banjskog turizma.