Evropski „kontrasamit" i nepoželjni mediji

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Sastanak vodećih desničarskih, antiimigrantskih i evroskeptičnih stranaka Evrope u nemačkom gradu Koblencu već je izazvao polemike i svojevrsni skandal, a da se još nije ni održao. Ne samo da su nemački organizatori izazvali burnu reakciju najuticajnijih nemačkih medija jer im nisu dali akreditacije za izveštavanje već je i u stranci Alternativa za Nemačku (AfD), koja je jedan od organizatora, došlo do sporenja o tome da li bi njihova liderka Frauke Petri uopšte trebalo da se sastaje sa šeficom francuskog Nacionalnog fronta (FN) Marin le Pen.

Osim Petrijeve i Le Penove, na sastanku 21. januara u Koblencu trebalo bi da prisustvuje i lider holandske Slobodarske partije Gert Vilders, poslanik Evropskog parlamenta (EP) i savezni sekretar italijanske Lige za sever Mateo Salvini i još oko hiljadu delegata iz cele EU. Konferenciju organizuje i plaća poslanička grupa „Evropa nacija i sloboda” u EP sa očiglednom željom da pomogne širenju anti-EU poruke uoči ovogodišnjih izbora u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Uzimajući u obzir da će se u Koblencu sastati vođe najjačih evropskih antisistemskih stranaka, ovaj susret je portparol Le Penove u razgovoru za pariski „Figaro” nazvao „evropskim kontrasamitom”.

„Bilo je važno da počnemo političku sezonu u Nemačkoj, u zemlji Angele Merkel koju smatramo najviše odgovornom za probleme EU. Želimo da pokažemo da ove dve hrabre žene (Le Penova i Petrijeva) dele iste ideje”, istakao je on. „Budući kako stvari napreduju danas, nije u potpunosti iluzorno razmišljati da bi takvo pojavljivanje Marin le Pen i Frauke Petri moglo da predstavi novu viziju francusko-nemačkog dvojca.”

Zasad je, bar što se tiče nemačkog dela francusko-nemačkog dvojca, teško pretpostaviti da če ove dve političarke zameniti duo Fransoa Oland – Angela Merkel, ali sastanak u Koblencu se sagledava kao pokušaj ovih stranaka da ojačaju svoje predizborne pozicije. Međutim, taktika AfD-a je izazvala pravu pobunu vodećih nemačkih medija, jer su organizatori skupa iz ove stranke odbili da daju akreditacije za izveštavanje novinarima svih nemačkih medija finansiranih iz javnih sredstava, počevši od prvog kanala nemačkog javnog servisa ARD, potom uticajnog političkog magazina „Špigl”, dnevnog lista „Frankfurter algemajne cajtung”, poslovnog dnevnika „Handelsblat” i magazina „Kompakt”

Prema rečima poslanika EP-a i funkcionera AfD-a Markusa Precela, koji je jedan od organizatora skupa, svim javno finansiranim nemačkim nacionalnim i regionalnim televizijama je zabranjen pristup jer su dosad bile pristrasne u izveštavanju o AfD-u. On je za nemačku novinsku agenciju DPA rekao da ovi mediji mogu i bez pristupa konferenciji da naprave svoje priče sa „već poznatim scenarijom”, dok će ostali mediji moći da prisustvuju konferenciji za novinare. Prema Precelovim rečima, od zabrane javnim televizijama da prisustvuju imaće i nemački gledaoci, koji moraju mesečno da plate za tu uslugu.

Ovaj potez izazvao je osudu predsednika Nemačkog udruženja novinara Franka Iberala koji je istakao da političke partije koje oblikuju javni život imaju obavezu da dozvole slobodan pristup reporterima. Programski direktor ARD-a Folker Heres i urednici ARD-a optužili su organizatore sastanka za „masivno zadiranje u slobodu govora”, istakavši da zadržavaju pravo da preduzmu i pravna sredstva kako bi zaštitili svoja prava.

„To je gubitak za našu publiku jer nećemo moći da izveštavamo sa sastanka desničarskih populističkih partija u Evropi. Ovaj skup je od velike važnosti za budući politički kurs ovog pokreta”, ističe ARD u saopštenju, dodajući da su im u AfD-u rekli da im ne daju akreditaciju jer „nisu ispunili novinarske standarde u prethodnom izveštavanju o ovoj partiji”.

Osim među medijima, ovaj sastanak izazvao je komešanje i među funkcionerima AfD-a.

„Smatram da Nacionalni front uopšte ne ide uz nas. FN je socijalistička partija. Lično imam rezerve (prema njima)”, rekao je za „Frankfurter algemajne cajtung” Georg Pazderski, šef berlinskog ogranka AfD-a, stranke koja je nastala kao partija koja se protivi evru, ali koja, s druge strane, zastupa liberalne stavove o slobodnom tržištu.

Kritike su stigle i od osnivača stranke i šefa ogranka u pokrajini Brandenburg – Aleksandera Gaulanda. On je ocenio da „poprilično čudan pristup” Petrijeve, koja je, samo nekoliko sati pošto je članovima izvršnog odbora stranke poslala mejl sa pitanjem da li imaju nešto protiv ovom sastanku na „Tviteru”, potvrdila da će mu prisustvovati.

AfD i FN povezuje to što svoj program baziraju na strahu od globalizacije, dolasku izbeglica i muslimana, kao i gubitku kontrole nad nacionalnim državama, pri čemu uspevaju da privuku nezadovoljne glasače etabliranih stranaka. Petrijeva, koja tečno govori francuski, međutim, tek je nedavno u Briselu upoznala Le Penovu i kao da se dosad trudila da se distancira od francuske koleginice. Moguće je da razlog leži u tome što, kako ocenjuju stručnjaci, od prevelikog približavanja dve stranke koristi može da ima mnogo više FN.

Prema oceni Kler Demesmej, koja je zadužena za francusko-nemačke odnose u Nemačkom savetu za spoljne odnose, AfD u Nemačkoj „može vrlo malo da dobije od toga što će je videti da je bliska Nacionalnom frontu”, jer se u Nemačkoj FN sagledava kao partija krajnje desnice povezana sa antisemitizmom.

„S tim ne možete da osvojite poene u Nemačkoj”, rekla je Demesmejova, dodajući da dve stranke ipak imaju sličnosti u pogledu toga na šta su fokusirane, kao i da bi njihovo približavanje koristilo Le Penovoj da u predsedničkoj kampanji može da kaže da „ima međunarodne kontakte i izvestan nivo priznanja na svetskoj sceni, a to uključuje i Nemačku”.