Dačić na novim izbornim iskušenjima

Jedva da je četiri meseca prošlo otkako su izdejstvovali novo učešće u vlasti kojoj matematički nisu bili potrebni, a uoči izbora u aprilu prošle godine u izjavama samog Aleksandra Vučića bili su praktično i otpisani, Ivica Dačić i njegovi socijalisti su na novom ispitu. Na koji način da učestvuju na predstojećim predsedničkim, a možda i parlamentarnim izborima, koja je to formula koja će im pomoći da sačuvaju partijski identitet i makar onaj rejting s poslednjih parlamentarnih izbora, a da budu i dalje čvrsto (ili još čvršće) povezani s neprikosnovenim starijim koalicionim partnerom i zadrže postojeće pozicije? Pa možda da zarade i nešto preko toga, ako bude prilike.

Lider SPS-a i drugi ljudi iz vrha stranke već neko vreme govore o potrebi da se postigne dogovor s naprednjacima, to jest Vučićem, da neće blanko da podrže Tomislava Nikolića i da žele da imaju zajedničkog kandidata kao vladajuća koalicija. A „samokandidovani” Nikolić to ne bi mogao da bude. Pored toga, Dačić bi bio bolji kandidat od njega, smatraju socijalisti.

To bi, naizgled, trebalo da bude poruka Vučiću da on sam krene na Andrićev venac ili da u njihovo zajedničko ime to učini Dačić. Ili je samo još jedno predizborno političko tvrđenje pazara. Otuda i priče kako socijalisti po svaku cenu žele da izbegnu nove parlamentarne izbore (što zbog opasnosti od gubitka vlasti, što zbog finansijske oskudice), ili, pak, da žele da Dačić bude premijer – ako već ne bude predsednički kandidat.

Nedoumice ne rešava ni zamenica predsednika SPS-a Slavica Đukić Dejanović, koja na pitanje „Politike” šta je prihvatljiva opcija Socijalističke partije Srbije za nastup na predstojećim izborima kaže: „Opcije će biti razmatrane na organima SPS-a kad ih bude bilo. Jednostavno ih još nema”.

A gde je u ovim pričama koalicioni partner socijalista Dragan Marković Palma, koji je pre nekoliko meseci promovisao Dačića kao kandidata koalicije SPS-JS? Kako sam kaže za naš list: „Nemam pojma, niti se išta priča. Niti me neko zvao, niti konsultovao. Idem u SAD na inauguraciju Trampa i samo o tome razmišljam.”

Kao i više puta do sada, od nekih socijalista i naprednjaka može se nezvanično čuti jedino da „to znaju samo Vučić i Dačić”. Jedan od sagovornika iz SPS-a ukazuje i da bi bilo politički logično da, u slučaju da budu i parlamentarni izbori, a Vučić zajednički predsednički kandidat, treba da postoji i zajednička lista za republičku skupštinu. U tom slučaju, kaže, nema ništa logičnije i ispravnije nego da prvi na toj listi bude Dačić.

„Vučiću treba na čelu liste jak čovek, jer parlamentarna lista može da digne predsedničkog kandidata, i obrnuto”, kaže naš sagovornik, dodajući da to ne znači da bi Dačić trebalo da bude i budući premijer, ali bi svakako značilo bolju poziciju socijalista.

Profesor Vladimir Goati prilično je siguran da će biti onako kako odluči Vučić, a da će socijalisti svakako biti s njim i neće imati vlastitog predsedničkog kandidata. Položaj socijalista, kako kaže, osoben je zato što oni nisu nužni deo vladajuće grupacije, a pošto su to verovatno najiskusniji ljudi u politici – oni to vrlo dobro znaju.

„Verovatno kalkulišu s nečim što je običnim smrtnicima dosta daleko – s uslovom EU da se menja Ustav Srbije. Za to je potrebna značajnija većina u parlamentu i to im je adut u rukama, kojim jedino mogu da raspolažu na ozbiljan način. To Vučić ne može olako da prenebregne, iako može da odloži, da sačeka, jer za tri godine sigurno nećemo ući u EU”, smatra Goati.

Procenjujući da SPS nije u situaciji da postavlja bilo kakve uslove u vezi s predstojećim izborima, politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je stav socijalista jasan: podržaće zajedničkog kandidata SPS-a i SNS-a Aleksandara Vučića. Ili, biće vrlo radi da se zajednički kandidat zove Ivica Dačić, ako SNS na neki čudesan način na to pristane. I to je to.

„Vučića bi eksplicitno podržali, za Nikolića (politički logično) čekaju stav SNS-a, o njemu bi razmislili jer vagaju njegove šanse da pobedi. I najzad, nemaju potrebu da lansiraju vlastitog kandidata, jer bi to antagonizovalo SNS i SPS u biračkom telu i ne bi nužno podrazumevalo da svi birači socijalista podrže eventualnog kandidata naprednjaka u drugom krugu. Mislim da su taktički tu priču prilično dobro zatvorili. Nema antagonizma sa SNS-om ni na koji način, a politički im ne bi mnogo značilo da idu sa sopstvenim kandidatom koji bi bio treći ili peti. Iz te perspektive potpuno su se racionalno poneli prema čitavoj toj stvari”, kaže Stanković, koji smatra da SPS hoće da ostvari neku vrstu političke dobiti kad je reč o učvršćivanju saradnje s naprednjacima. Da ovu priliku iskoristi „da udahne koliko-toliko neki novi impuls saradnji sa SNS-om”.

I Vladimir Goati ocenjuje da bi sopstveni predsednički kandidat socijalistima doneo automatsko zaoštravanje odnosa sa SNS-om, što bi dovelo do njihove „eliminacije po dubini” – a to su hiljade važnih mesta u državnoj hijerarhiji.

„To SPS sebi ne sme da dopusti. Dačić neće da prekine čvrste odnose sa SNS-om i ako se neko čudo ne dogodi, a to kod nas nikad ne treba isključiti, on će biti prinuđen da podrži kandidata koga Vučić odredi”, ističe Goati, odajući priznanje SPS-u da je postao značajna politička snaga, ali i Dačiću i nekolicini ljudi iz vrha stranke da su iskusan politički tim koji se izuzetno dobro kreće u demokratskim vodama.