Čelična baka pobedila hladnoću

Bujanovac – Bez grejanja, u svojoj usamljenoj kućici duboko u nedrima planine Kozjak, pet kilometara od najbliže kuće u selu Delinovica prema makedonskoj granici, tako blizu, a tako daleko od manastira Svetog oca Prohora Pčinjskog, (pro)živela je i ove surovo hladne dane 85-godišnja baka Stanika Stojilković. I preživela ih. Dočekala je svoje spasioce. Više nije sama. Sada se zna da postoji, da je tu!

Do čelične bake Stanike probili su se: Saša Arsić, strukovni tehničar urgentne medicine, glavni tehničar u bujanovačkoj Hitnoj pomoći, lovočuvari bujanovačkog Lovačkog udruženja „Golub” Nikola Veljković i Svetislav Stanković. Pre njih, sinoć, do bake su otišli, probijajući rukama i nogama snežne nanose Novica i Goran Nastasijević iz Jablanice, koji su potvrdili da je baka tu, da je niko do sada nije posetio.

A baka Stanika je živela tu, u svojoj kućici, u ovim hladnim danima, a da niko ko je poznaje nije to pretpostavljao. Mislili su ljudi iz njenog šireg okruženja da je, kao što je to bilo ranijih godina, sa početkom hladnih dana otišla kod svojih i da će se vratiti na proleće. Zar veća potvrda za tako nešto nije odžak iz koga nije izlazio dim.

Međutim, baka Stanika je ostala. Sama, kao što je i proživela veći deo života. Saznajemo da joj sin živi u Makedoniji, da je ozbiljno bolestan i nepokretan, da joj je ćerka negde izvan Srbije, što će reći – nije imala kod koga da ode! A i da neko dođe kod nje. Otud i njena neizmerna sreća kada je ugledala gore hrabre ljude koji su joj doneli ono najpotrebnije: hranu, vodu, obezbedili ogrev...

Naravno, prvo su založili vatru. – Neverovatno je kako je baka Stanika izdržala ove ledene dane u ovakvim uslovima. Bez grejanja, umotana u više ćebadi. Na šporetu je bio tiganj, u njemu led. Da se otopi, da popije gutljaj vode – tako mi je odgovorila kada sam je pitao šta će tiganj na hladnom šporetu, prenosi nam Arsić, ne skrivajući divljenje prema hrabroj starici.

Kao neko ko pripada „belim mantilima” proverio je opšte zdravstveno stanje starice i, kako kaže – onoliko koliko je u domenu njegovog znanja, konstatovao je da je baka Stanika – superbaka. Pritisak joj je bio u granicama normale. Normalno je razgovarala sa njima. Predložili su joj da je evakuišu iz kućice, da je odvedu do manastira, ali je ona odbila. Dobro je. Biće joj još bolje. Sada kada se zna da je baka tu, nema više zime za nju, sada će se je svi setiti. I doći, ističe Arsić, inače opštinski većnik i predsednik MZ Klenike, koji je igrom slučaja saznao da u usamljenoj kućici živi jedna starica.

Bujanovčanin Nikola Veljković, lovočuvar, koji je bio deo ekipe koja je posetila baku Staniku kaže da ovako nešto u životu nije video. – Neverovatan, gotovo nestvaran prizor. Usamljena kućica, unutra usamljena baka, hladnoća se uvlači u kosti, a baka raspoložena za razgovor. Oko kuće tragovi divljači na snegu. I za njih smo imali „poklone”. Doneli smo i njima hranu. Malo sena. Mokri smo do gole kože, „lada niva” nas je vozila dokle se moglo, veliki deo kroz sneg i led morali smo pešice. Ali, ne žalimo se. Lepo je pomoći. Mislim da smo učinili veliku stvar. Hvala i predsedniku LU „Golub” Nenadu Kostiću koji nas je bez pogovora podržao u realizaciji ovog poduhvata u koji nas je kompletno „uvukao” Saša Arsić, kome skidam kapu. Svaka njemu čast. Ima srce veliko kao Kozjak – ističe Veljković.

Svi humani i hrabri ljudi dobre volje imaju veliko srce, dodajemo.