Pošto pršti bela staza

Zimska sezona uveliko je počela i sneg koji je ovih dana zavejao Srbiju i te kako ide naruku domaćim zimskim centrima. Agencije koje su već od septembra počele da prodaju ove aranžmane i dalje ne odustaju od popusta, tako da i oni koji su propustili rane rezervacije na nekoj od destinacija u zemlji ili Zapadnoj Evropi, još imaju mogućnost da zimuju po nešto nižim cenama. Interesovanje je,

prema podacima turističkih agencija, osim za domaće planine, najveće za Bugarsku i Jahorinu. Kad je reč o domaćoj ponudi, u prvih pet dana januara na Kopaoniku je, kažu u „Skijalištima Srbije” zabeleženo oko 30.000 skijaša, a samo u jednom danu na stazama je bilo njih 7.000. Kopaonik i Zlatibor i dalje su najposećeniji, a prema zvaničnoj statistici, broj turista u prošloj godini povećan je za 40 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Statistika pokazuje da se na domaćim planinama u toku zimske sezone odmara oko 45 odsto ukupnog broja gostiju, 12 procenata bolje platežnih građana odmara se u najatraktivnijim centrima u Zapadnoj Evropi, dok ostatak zimski odmor provodi u Bugarskoj i Republici Srpskoj, gde se može dobiti bolji smeštaj iz srednje kategorije po nižim cenama i više staza za strastvene skijaše. U javnosti se često govori kako je zimovanje u Evropi jeftinije nego u Srbiji, što je, kažu stručnjaci, netačno i neuporedivo, iz više razloga.

– U inostranstvu postoji nekoliko kategorija zimskih centara. U drugu kategoriju, ne po kvalitetu, nego prema onome što pružaju, spadaju Bugarska, Rumunija, Republika Srpska, Srbija i Makedonija. Bugarska se izdvaja, jer ima vrlo dobar odnos cene i kvaliteta i na granici je da pređe u višu kategoriju. U toku zimske sezone tamo boravi oko 100.000 gostiju, a u Austriji, Italiji i Francuskoj, kao najatraktivnijim destinacijama, i do milion turista. Kvalitet smeštaja u Bugarskoj je gotovo u prvoj kategoriji, imaju ogroman broj objekata i za svakog može da se nađe po nešto. Ako poredimo cene hotela s četiri ili pet zvezdica u Bugarskoj ili Zapadnoj Evropi, to je znatno jeftinije, a kvalitet je vrhunski, kaže za „Politiku” Aleksandar Seničić, direktor „Jute”.

Srbija, objašnjava, nije tržište koje generiše veliki broj putnika u zimskom turizmu, jer na nivou letnje sezone imamo oko 650.000 do 700.000 ljudi koji redovno putuju, a tokom zime, ako govorimo samo o skijanju, to je deset puta manje, kaže Seničić.

Dejan Ćika, v. d. direktora „Skijališta Srbije”, kaže da oni raznim akcijama pokušavaju da omoguće što povoljnije uslove za sve ljubitelje ovog sporta i da se iz godine u godinu povećava broj i skijaša i bordera na domaćim planinama.

– Često, kad se porede cene ski-pasa i smeštaja u Srbiji, u javnosti se pravi paralela između smeštaja u „Grandu”, hotelu sa četiri zvezdice, i šestokrevetnog apartmana u podnožju nekog francuskog ski-centra, gde je neophodno da ponesete svoju posteljinu, peškire i da se snađete za čišćenje apartmana i hranu. To je neuporedivo. Ako bismo napravili poređenje hotela istog ranga na Kopaoniku ili na primer u Kicbilu, jasno je da je skijanje u Evropi neuporedivo skuplje, kaže naš sagovornik, i tvrdi da na ovoj najpoznatijoj srpskoj skijaškoj planini, osim najjeftinijeg ski-pasa i uređenih staza, može da se nađe i smeštaj za osam evra.

Suština je, kažu poznavaoci zimskog turizma, da se naši građani koji zimuju, recimo, u Austriji, zadovolje i smeštajem u hotelu sa dve zvezdice, koji je sređen i dovoljan za prijatan boravak.

– Takav smeštaj u Srbiji, u toj kategoriji, ne možete naći. To nam nedostaje, dobar smeštaj u srednjim i nižim kategorijama, hoteli koji imaju sve što moderan turista zahteva. Srbija nije skijaška destinacija, osim Kopaonika i Stare planine kao ozbiljnih centara, na ostalim planinama, poput Zlatibora, Tare i Zlatara, više nam je razvijen rekreativni zimski turizam – kaže direktor „Jute”.

U prilog zimovanju u Srbiji najčešće se uzima jeftiniji ski-pas. Kako kažu u „Skijalištima Srbije”, šestodnevna ski-karta na Kopaoniku košta 115 evra, dok u Banskom, po kapacitetu najpribližnijem ski-centru, cena ove karte iznosi 175 evra. Cena karata po francuskim i austrijskim skijalištima nije uporediva, s obzirom na to da one koštaju i do 300 evra.

Ski-karta, s druge strane, nije sve. Na prvoklasnim skijaškim destinacijama, kao što su Austrija, Švajcarska, Italija ili Francuska, koje su strateški opredeljene za ovaj turizam i, pritom, imaju sezonu koja traje od novembra do maja, a udarna skijaška je od 1. decembra do 1. aprila, ski-pas pruža velike mogućnosti strastvenim skijašima. Reč je o milijardama evra uloženim u infrastrukturu, prilagođenu broju skijaša i njihovom komforu tokom odmora. Tako, recimo, oni koji zimuju u ovim centrima sa ski-kartom za nedelju dana žicom mogu da se prebacuju s planine na planinu, iz Austrije u Italiju, kao i da koriste staze bez ikakvih ograničenja.

Kad prođe zima...

Stručnjaci kažu da mi još nismo shvatili da zimski centri moraju da rade tokom cele godine, kako bi cene u sezoni bile povoljnije. U turizmu je vrlo jednostavno: što su veći potražnja i broj gostiju, prosečna cena je niža. Na primer, svi centri u Evropi koji rade zimi, rade vrlo lepo i tokom cele godine, jer obezbeđuju dodatne sadržaje. Čim prođe zimska sezona, oni se prebacuju na aktivni turizam, aktiviraju se biciklističke i pešačke staze i drugi sadržaji za aktivan odmor, zbog čega su i tokom leta popunjeni i do 90 odsto.