Balkan kao poslednja odbrana EU?

Uz teškoće s kojima se rve već mesecima, od unutrašnjih podela i „bregzita”, preko rasta nacionalizma, do finansijske i migrantske krize, Evropska unija će se u ovoj godini suočiti i s izborima u svojim ključnim zemljama, koje već prati strah od eventualnog dolaska desnice na vlast. Stoga je britanski analitičar Tim Džuda tamošnje stanje opisao rečima da se Zapad sada „balkanizuje”, umesto da Balkan postane Zapad. Podsećajući da je Unija obuzeta sopstvenim problemima, Džuda je pre nekoliko dana ukazao i da postoji trend zastoja i „nemogućnost ili nezainteresovanost” da se uradi nešto da se pomogne zapadnom Balkanu.

Kako će se previranja koja Evropi predstoje narednih meseci praktično odraziti na ovaj region?

Proširenje EU na zapadni Balkan zaista će biti manje zanimljiva tema za EU, ali će je, izgleda, ovaj prostor sve više zanimati kao sigurnosna brana njenih granica, smatraju posmatrači s kojima smo razgovarali.

„EU će u ovoj godini malo pažnje poklanjati Balkanu i on joj neće biti prioritet. Zapravo, nastaviće se sadašnja politika prema ovom regionu, koja je prilično nejasna. Formalno se održava Berlinski proces i svake godine će biti po jedan sastanak. Ali, Unija ne pokazuje ozbiljne znake da želi što pre zapadni Balkan u svom članstvu”, kaže Dejan Jović, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu

Govoreći o nepoznanicama koje bi mogle da imaju efekta po nas, on prvo podseća da je ova godina vrlo važna za EU, jer će biti održani izbori u Francuskoj i Nemačkoj, sve važnijim zemljama Unije otkako je Velika Britanija na putu izlaska.

„Pobeda nekih više nacionalističkih i više antievropskih snaga u bilo kojoj od ovih zemalja (u Francuskoj, što je verovatno, i u Nemačkoj, što je manje verovatno), mogla bi samo dodatno da odgurne zapadni Balkan od Evrope”, upozorava Jović.

Videće se i prvi rezultati pregovora oko „bregzita”, oko kojih bi eventualno moglo doći kad je reč o daljim podelama unutar same EU. Uz to, videćemo i prve rezultate Trampove vlasti, koja može da ima neke posledice po Uniju. Ako on zaista uspostavi bliže odnose s Rusijom, na evropskim periferijama, što uključuje i zapadni Balkan, stvoriće se jedna vrsta multipolarne situacije, u dalekoj većoj meri nego što je to bilo do sada. Najzad, iako smatra da će migrantska kriza stagnirati, naš sagovornik ukazuje da nikad nismo sasvim sigurni kad je o tome reč. S tim u vezi, ističe da će veći naglasak biti na efikasnosti zapadnog Balkana kao područja koje treba da spreči nove probleme za EU.

„Balkan postaje sve važniji samo u jednom aspektu – kao neka vrsta granice EU, koja treba da spreči dalje ulaženje migranata s Bliskog istoka i drugih zemalja, a onda i da se spreči migraciju sa samog Balkana. Balkan postaje znatno važniji kao bezbednosno pitanje nego što je bitan po načelima demokratskih vrednosti ili liberalnog tipa poretka”, kaže on.

Na našu opasku da bi onda region, ako je toliko bezbednosno važan za EU, mogao to i da iskoristi, da pokuša nešto da učini za svoju budućnost, Jović kaže da je to tačno i da je to šansa za one zemlje zapadnog Balkana koje nisu u EU da se prikažu kao značajne za Uniju. „Ali, to se neće mnogo odraziti na ubrzanje njihovog puta ka EU, nego će se eventualno pokušati da se napravi neki alternativni aranžman, u kojem bi sigurnosne snage bile podržane u nameri da se, recimo, bolje naoružaju, da poboljšaju svoju bezbednost”, kaže naš sagovornik, koji primećuje i da se zbog tih bezbednosnih razloga gubi granica između zemalja koje su članice EU i onih koje to nisu. „Bezbednosno, jednako su važne Makedonija i Srbija kao Hrvatska”, ukazuje Jović.

Da će narednih meseci proširenje biti manje važno za EU smatra i Florijan Biber, profesor Univerzitetu u Gracu.

„Kriza u EU Balkan će istovremeno gurnuti naniže na agendi, ali će ona takođe podići svoju bezbednosnu agendu, posebno zato što se uloga Rusije sve više vidi kao pretnja. Tako, kao i migrantska kriza, Balkan će se videti kroz prizmu izazova EU, a manje sam po sebi”, ocenjuje Biber.

Mišljenja da je „balkanizacija” Evrope prava formulacija i da smo svedoci nekih aspekata toga, podseća da je ova reč originalno uvedena posle Prvog svetskog rata, da opiše raspad Habzburške monarhije. „Sada je britanski izlazak iz EU nova faza raspada: Ono što ne znamo, jeste da li će se završiti britanskom izlaskom ili možemo očekivati dalje slučajeve raspada”, upozorava Biber.

On kaže da zemlje Balkana ne mogu da reše probleme u EU, ali da mogu da budu konstruktivnije u rešavanju svojih problema.

„Glavni rizik je da neki članovi EU počinju da gledaju na Balkan kao na bezbednosne partnere ili rizike, a ne kao na buduće ravnopravne članove”, upozorava Biber.

S obzirom na to da proširenje nije omiljena tema među glasačima u Evropi, postavlja se pitanje kakva je budućnost zapadnog Balkana.

„Većinu posebno ne zanima proširenje zapadnog Balkana. Osim toga, opozicija proširenju povezana je s opozicijom u samoj EU. Tako je ključno pitanje da li će EU biti u stanju da postane kredibilnija i samim tim posmatrana pozitivnije među građanima. Ako je to moguće, proširenje će postati lakše”, ističe Biber, dodajući da će ovo zahtevati vreme, baš kao i sam proces proširenja.