Ivani Dimić Ninova nagrada

Ivana Dimić dobitnica je Ninove nagrade kritike za najbolji roman na srpskom jeziku, objavljen u 2016. godini, za delo „Arzamas”, u izdanju beogradske „Lagune”. Odluku je na jučerašnjoj završnoj sednici doneo žiri u sastavu: Božo Koprivica (predsednik), Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić, Tamara Krstić i Zoran Paunović. Za nagrađeni roman glasali su Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Mihajlo Pantić, dok su za roman „Hronika sumnje” Vladislava Bajca (Geopoetika) glasali Božo Koprivica i Zoran Paunović. U toku od više od šest decenija tradicije ovog priznanja, Ivana Dimić peta je žena koja je dobila Ninovu nagradu kritike za najbolji roman godine, posle Svetlane Velmar Janković, Dubravke Ugrešić, Grozdane Olujić i Gordane Ćirjanić. 

U najužem izboru bili su još i romani Vladana Matijevića „Susret pod neobičnim okolnostima” (Laguna) i Vladimira Tabaševića „Pa kao” (Laguna).

U obrazloženju žirija rečeno je da roman enigmatičnog naslova „Arzamas” Ivane Dimić tematizuje jednu od osnovnih egzistencijalnih relacija: odnos kćeri i majke. U prilog ove knjige govori i podatak, kako je naglasio žiri, da je taj i takav odnos, začudo, u srpskoj književnosti retko kada izdašnije i umetnički uspelije obrađivan.

– Pripovedanje u „Arzamasu” teče smenom dramskih, dijaloških i prozno-esejističkih pasaža. Dok se u dramskoj kolokvijalnoj formi i njoj imanentnoj graničnoj situaciji predočava sva složenost ljubavi dva bliska, a tako različita bića, od kojih je jedno u zenitu, a drugo na kraju života, u proznim, katkad ispovednim, a katkad poetskim, kontemplativnim, fikcionalnim fragmentima, promišljaju se ključna egzistencijalna pitanja, u misaono i simbolički posrednoj vezi sa glavnom pričom – obrazloženje je koje je pročitao Mihajlo Pantić, dodajući:

– Tako se iz jedne sasvim intimne, gotovo kamerne perspektive otvara univerzalni pripovedni plan bez kojeg nema dobrog romana, ni vredne umetnosti. Ispripovedan svedenim, dramski ekonomičnim načinom, u stalnoj smeni komično-apsurdnog i setnog tona, te stoga žanrovski neuhvatljiv, roman „Arzamas” Ivane Dimić postepeno prerasta u proznu fugu o ljubavi i smrti, u kojoj je ljubav, uprkos smrti, ona sila koja iskupljuje i osmišljava sam život.

Sa proglašenja Ninove nagrade (Foto Fonet)

Ivana Dimić istakla je da se oseća počastvovanom što se našla u najužem izboru za Ninovu nagradu, gde su, kako je rekla, ozbiljni književni poduhvati.

– Tema mog romana vrlo je jednostavna. Reč je o odnosu majke, koja umire, i kćerke koja se o njoj brine. Mislim da je forma mog romana nesvakidašnja, zbog toga što nalikuje na mozaik sačinjen od dijaloške forme koja se smenjuje sa proznom formom. Dijaloška forma upućuje na svakodnevicu, dok onaj prozni deo nagoveštava prevazilaženje banalnosti i vertikalu ka svetu ideja i promišljanja samoće, ljubavi i smrti. Od početka do kraja romana dešava se razapinjanje glavne junakinje na krst, u ukrštaju ova dva toka romaneskne forme. Ono što je meni kao autoru bilo važno jeste završetak romana u znaku ljubavi koja nadjačava smrt – rekla je povodom nagrađenog romana „Arzamas” Ivana Dimić.

Svi članovi žirija bili su saglasni u tvrdnji da su ove godine imali naporan posao, budući da su u kratkom vremenskom periodu, za manje od dva meseca, dobili više od sto novih romana za čitanje i vrednovanje.

Zoran Paunović primetio je da je žiri diskutovao o svakoj od knjiga, približno jednoglasno dolazeći do šireg, užeg i najužeg izbora.

– Najuži izbor bio je takav da je svako od nas mogao da stane iza svake od knjiga i svako od nas „navijao” je za pomenuta četiri dela. Roman Vladana Matijevića jeste umetnički zaokružen, a roman Vladimira Tabaševića nametnuo se kao jedan od najboljih ove godine. Delo Vladislava Bajca, širinom zamaha i ostvarenom ambicioznošću, do poslednjeg trenutka bio je jedan od glavnih kandidata. Nagradu je, međutim, potpuno zasluženo ponela Ivana Dimić, s romanom o kome će se još mnogo pričati narednih meseci – objasnio je Paunović.

Tamara Krstić istakla je povodom nagrađene knjige da nije lako živeti i pisati na premisama jednog sveta kojeg zapravo više nema, u svetu u kojem više nema pravila, a istovremeno prevazići svaku vrstu neukorenjenosti, primetnu u delima pojedinih srpskih pisaca.

– Uspostaviti ritam literature i života još je teže – dodala je Tamara Krstić, istakavši da postoji čitava generacija mlađih pisaca čije vreme tek dolazi u srpskoj književnosti.

Jasmina Vrbavac smatra da srpski roman ima dobru osnovu, zbog toga što je čak pedeset romana moglo da uđe u širi izbor za Ninovu nagradu, a da je u užem izboru moglo da se nađe i više od izabranih jedanaest romana, da ima utisak da su se u najužem izboru našla četiri romana u kojima će čitaoci uživati, a da je odnos majke i kćeri u knjizi Ivane Dimić malo obrađivana i nova tema u našoj književnosti, u kojoj će se prepoznati mnoge porodice.