„Fejsbuk" protiv lažnih vesti u Nemačkoj

Posle testiranja instrumenata za borbu protiv lažnih vesti u SAD, „Fejsbuk” je u obračunu sa dezinformacijama napravio prvi korak i u Evropi. Da bi sprečila širenje lažnih vesti, najpopularnija društvena mreža će korisnicima u Nemačkoj omogućiti da označe sve sadržaje za koje misle da nisu tačni, nakon čega će oni biti prosleđeni na proveru jednoj neprofitnoj organizaciji koja se bavi istraživačkim novinarstvom. Ukoliko se utvrdi da je reč o neistinitom sadržaju, on će biti označen kao sporan.

Isti program pokrenut je prošlog meseca u Americi, a kritičari upozoravaju da bi moglo da se dogodi da neko kao lažnu označi svaku vest koja mu se iz bilo kog razloga ne dopada.

Bura zbog lažnih informacija, staroj slabosti društvenih mreža, podignuta je nakon pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima. Nezadovoljni trijumfom republikanskog kandidata, brojni korisnici su za takav ishod okrivili „Fejsbuk”, tvrdeći da su lažne vesti uticale na glasanje. S obzirom na to da i Nemačku ove godine očekuju parlamentarni izbori, pojedini vladini zvaničnici izrazili su strah da bi se slična situacija mogla dogoditi i u toj zemlji. Zbog toga su se čuli predlozi o uvođenju velikih novčanih kazni protiv društvene mreže, od čak pola miliona evra, ukoliko u roku od 24 sata ne ukloni sporan sadržaj. U poslednje vreme uočljiv je i veći broj dezinformacija koje se odnose na aktuelnu kancelarku Angelu Merkel. Jedna od njih pratila je kancelarkin godinu i po dana star selfi sa sirijskim migrantom Anasom Modamanijem, za kojeg je više puta netačno objavljeno da je jedan od vinovnika terorističkog napada u Briselu. Zbog toga je ovaj Sirijac najavio i tužbu protiv mreže Marka Zakerberga.

Od optuži da ne radi dovoljno na borbi protiv lažnih vesti, „Fejsbuk” se dugo branio tvrdnjama da nije medijska kuća već internet platforma na kojoj svako ima pravo da, pod određenim pravilima, napiše šta god želi. Pitanje je, međutim, u kojoj meri širenje netačnih informacija uopšte efikasno može da se spreči. Naime, bez obzira na to što „Fejsbuk” broji čak 1,7 milijardi korisnika i što se dve trećine njih informiše preko te društvene mreže, internet je i bez nje dovoljno „velik” da se na njemu plasiraju i dezinformacije.