Hvala Kolindi na besplatnoj reklami

Ratovi se danas vode kroz ekonomiju i osvajanja tržišta, kaže Miroljub Aleksić, vlasnik „Alko grupe” za „Politiku”. U to se nedavno i uverio kada se čokolada „moni” koju on proizvodi našla u jeku političke afere i „zagorčala” odnose između Srbije i Hrvatske. Sve se dogodilo u trenutku: društvene mreže su eksplodirale, a polemika je došla do najvišeg međudržavnog nivoa, sumira svoje utiske Aleksić. Sada misli da je od Kolinde Grabar-Kitarović dobio zapravo veliku regionalnu besplatnu reklamu.

Ovdašnji privrednici često ističu kako im ne odgovara poslovni ambijent, dok su njihove kolege iz Hrvatske ovde pokupovale preduzeća i uspešno šire poslove u Srbiji. Stiče se utisak da su oni profitirali na nezadovoljstvu domaćih privrednika?

Srpska surevnjivost i zavidnost dovele su nas dotle da nemamo nacionalnu strategiju. To je pitanje strateške odluke. Neke firme su ili same ili uz podršku svoje vlade mudro ušle na naše tržište i zauzele važne pozicije u trgovini i proizvodnji. Mi smo bili potpuno otvoreni i prepustili smo drugima da budu vlasnici najvažnijih resursa, zemljišta, trgovine, proizvodnje, bankarskog sektora... Bili smo zemlja bez bilo kakve strategije. Nismo razumeli i još ne razumemo kapitalizam i tržišnu ekonomiju. Sve zapadne razvijene tržišne zemlje imaju izvanredno razrađene mehanizme zaštite i podsticaja svojih kompanija, na direktan ili indirektan način. Mi ne.

Da li je to jedan od saveta za premijera Aleksandra Vučića? Šta biste mu još sugerisali kada biste bili u prilici?

Nedostaje nam sređivanje i smanjivanje administriranja, birokratije i nepotrebne količine propisa, papirologije i poreza. Jednom rečju dalja promena poslovnog ambijenta u svim sferama. Uključujući suzbijanje sive ekonomije i nelojalne konkurencije koja čini ne 20 odsto, već verovatno mnogo više i leži i u velikim kompanijama, ne samo malim. Okolne zemlje imaju niže stope i jednostavnije procedure, a to je ključ za privlačenje investitora i investicija.

Jednom prilikom ste izjavili ili su novinari tako zaključili da ste čovek koji želi da ostane po strani. Može li biznis kod nas da funkcioniše bez političke podrške?

 Može. Imate puno primera i firmi koje rade svoj posao i ne mešaju se u politiku. Tako bi trebalo da bude i kod nas, da svako radi svoj posao.

Govorite često o propuštenim prilikama Srbije kada je reč o investicijama sa Zapada. Mogu li se te prilike nadoknaditi i na koji način?

 Na žalost te godine su prošle u rasparčavanju Jugoslavije, ratovima i embargu. Za to vreme pogledajte Poljsku, Češku, Slovačku ili Mađarsku. Koje su to i kolike investicije bile i gde su one danas!?

Samo racionalna i jeftina država, efikasna administracija, niski porezi, sigurnost za kapital i jednom rečju – promena kompletnog poslovnog ambijenta može da nas povuče napred. Potrebno nam je makar pet do sedam milijardi evra godišnjih investicija, da bismo za 15 godina dostigli solidnu razvijenost. Nadam se da vlada zna to i čini zajedno sa Privrednom komorom Srbije sve da se stvari kreću u tom pravcu.

„Alko grupa” je veliki sistem. Firme ste kupovali u stečaju i od njih napravili lidere na tržištu. Sada ozbiljno ulažete u domaće hotele. Može li Srbija da profitira od turizma?

Turizam je značajna privredna grana i to je ova vlada prepoznala i podržala. Usvojena je nova strategija razvoja turizma Srbije do 2025. I po mom mišljenju to je prvi i pravi potez. Naravno da treba raditi na konkurentnosti i davati iste uslove i podsticaje kakve daju razvijene turističke zemlje ili zemlje u okruženju, radi daljeg i bržeg razvoja. Potencijal je veliki, a multiplikator zarađenog evra u turizmu je ekvivalentan 3,4 evra u izvozu. Tako da bi bilo dobro da sa jedne milijarde evra prihoda od turizma dostignemo dve ili čak pet milijardi, što pre. Drago mi je da su taj potencijal prepoznali i domaći biznismeni i da ulažu sve više i ozbiljnije. Pokušavamo da pratimo taj trend i podržimo razvoj ove grane.

I u konditorskoj industriji je sve više konkurencije, a postoji i problem sivog tržišta koje cveta. Kako rešiti taj problem?

Domaća konditorska industrija je jaka sa dobrom tehnologijom, kapacitetima koji prevazilaze potrebe domaćeg tržišta i dobrim i kvalitetnim proizvodima i brendovima, izvozno orijentisana. Ne zaostaje ni malo za najboljim svetskim proizvođačima. Bila bi još bolja da nema opterećenja poput prelevmana i carina pri nabavci sirovina, koji je opterećuju u ceni koštanja. To drugi proizvođači u EU i okruženju nemaju i dodatno uvoze svoje proizvode na naše tržište bez carina. A mi pre početka procesa proizvodnje platimo sirovine skuplje za oko 15 odsto.

Kako onda biti konkurentan?

Nauštrb razvoja i plata!? Zato je jedan veliki proizvođač izmestio proizvodnju van ove zemlje. Ovde bi vlada i nadležno ministarstvo trebalo da se se opredele: hoće li strateški da podržavaju izvoz sirovina (pšenicu, kukuruz, šećer...) ili finalne proizvode sa višestrukim multiplikatorom? I hoće li suzbiti sivu ekonomiju i nelojalnu konkurenciju, koja proizvodi robu van svih standarda i u neuslovnim prostorima, a prodaje je van legalnih tokova.

Neophodno smanjenje poreza na plate

Najavljeno je smanjenje poreza na zarade. Da li je to realno i hoće li ovakva mera biti od pomoći privrednicima?

Realno bi moralo da bude. U Rumuniji je porez na zarade 30 odsto, u Albaniji i Bugarskoj 20. Uz to porez na dobit u ovim zemljama iznosi 10 odsto. Kod nas porez na zarade iznosi 67 odsto, a korporativni porez je 10 odsto. Kad sve to uporedite gde biste investirali?