Šamar nečiste savesti

Velču Velčeva, umetnika koji od danas izlaže svoje instalacije u galeriji Haos, naročito interesuje relacija između materijalnog i metafizičkog, opipljivog i imaginarnog, smrti (u svim oblicima) i vere. Simboliku njegovih radova trebalo bi tumačiti upravo kroz tu prizmu, piše u katalogu koja prati postavku Karlos Hover, španski kritičar.

Koncepti ovog autora stižu do publike kao jedan vid šamara nečiste savesti, koju nosimo u sebi, kao jedan od načina pozivanja na introspekciju, u vremenu masovne potrošnje, iskrivljenih sistema vrednosti i prenaglašene religioznosti, bez pravog utemeljenja u duhovnosti i čovečnosti.

„Najveći smrtni greh je samoljublje” poručuje Velčev, citirajući poznate mislioce i njihove poruke, trudeći se da, uz suptilnu ironiju, svoj angažman približi posmatraču.

– Zamena koncepata koja je, ponekad, vidljiva u mojim instalacijama, proističe iz kontrasta sveta u kojem egzistiramo, sveta konzumerizma (jedne vrste nove religije) i pogrešnih idola, i sveta koji bi trebalo da pronađemo u nama samima. Iako je čovek razumno biće, bez vere, one iskonske, iskrene, teško je izdići se iz svakodnevne obamrlosti, čak i ako je toga pojedinac svestan. Mislim da je u veri ključ – rekao je Velčev u susretu sa novinarima.

U tom duhu na izložbi će vas sačekati posmrtnica sa sponzorima, sponzorisano Hristovo raspeće, konferencija za štampu sa Poslednje večere, kruna od trnja koja se prodaje – sve to autor gradi kroz korozivnu mentalnu mapu stare tradicije Stare Evrope.

– Umetnost bi morala da bude angažovana. Ne politički, već iskonski. Ako ne provocira i ne podstiče na razmišljanje, onda ona u savremenom svetu nema funkciju. Ideja o umetnosti radi umetnosti više ne može da funkcioniše jer se svet ubrzano menja nagore – dodaje naš sagovornik.

Velčev je prve dve godine likovne akademije završio u Sofiji na Odseku za slikarstvo kod profesora Dobrija Dobreva. Nastavlja školovanje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde diplomira u klasi profesora Vojislava Todorića. Jedno vreme boravio je u Beogradu, gde se sporadično pojavljuje na likovnoj sceni grada. Od 1991. godine živi i radi u Španiji, na Majorki. Prvih godina stupa u kontakt sa grupom slikara koji mu omogućavaju da veoma brzo uđe u krug avangardnih stvaralaca sa ostrva kao i iz cele Španije. Izlagao je u više gradova širom Španije: Santjago de Kompostela, Madrid, Santander, Barselona, Girona, Sevilja, kao i u više zemalja Evrope i sveta: Nemačka, Švedska, Belgija, Rusija, Grčka, Kipar, Bugarska, Izrael... Od poslednjih izložbi po važnosti se ističe postavka pod nazivom „7237” u Institutu Servantes u Beogradu.