Tereza Mej: Napustićemo jedinstveno tržište

Posle govora britanske premijerke Tereze Mej kojim je prvi put jasno, a neki bi pre rekli malo jasnije, rekla šta je njen cilj u pregovorima s Briselom o napuštanju Evropske unije, sigurna je samo jedna stvar, da će Velika Britanija napustiti jedinstveno evropsko tržište. Ponovila je, zapravo, reči šefova iz Brisela koji su u julu, kada je Mejova preuzela kormilo od Dejvida Kamerona, rekli da će Britanci morati da napuste ovo tržište ako žele da kontrolišu migracije. Premijerkin govor je, stoga, više mesecima iščekivano priznanje da London neće uspeti da izdejstvuje ono čemu su se nadali – kontrolu granica i pristup evropskom tržištu. Posle ovog govora trebalo je da bude jasno, jednom zasvagda, šta premijerkina rečenica „bregzit znači bregzit” zapravo znači. Ipak, doneo je izvesne jasnoće ako se uzme u obzir da je ona dosadašnjom taktikom u javnosti optuživana za oklevanje, odlaganje, bezvizionarstvo i nesposobnost da donosi odluke.

Mejova je prvi put poručila da će Britanija napustiti jedinstveno evropsko tržište kada izađe iz unije i tako okončala spekulacije da London pokušava da izdejstvuje „meki bregzit” kojim bi jednom nogom stajali na jednoj, a drugom na drugoj strani Lamanša. Premijerka je, štaviše, precizirala i da neće tražiti pridruženo ili delimično članstvo u bloku već će skovati „novo i ravnopravno partnerstvo” s unijom.

Ovo suštinsko priznanje nikoga nije iznenadilo. Mejova je, uostalom, od oktobarske partijske konferencije ponavljala da su njena dva prioriteta da kontroliše imigraciju iz evropske zajednice i da zemlju povuče iz nadležnosti Evropskog suda pravde.

Osim što joj svet aplaudira jer je napokon izašla i rekla ono što se mesecima čekalo, kapu joj skidaju i na, moglo bi se reći, više vizionarskom govoru.

Nakon što je glorifikovala istoriju zemlje, premijerka je glavnim prioritetima navela „istinski globalnu zemlju” koja će gledati napolje više nego ikada pre i koja će biti najbolji prijatelj i komšija s ostalih 27 članica Evropske unije. Podvukavši, pak, da nije za to da zadrže komadiće bivšeg članstva, Mejova je naglasila da istupanjem iz unije Britanci nisu digli glas protiv evropskih vrednosti, niti žele da se okrenu ka unutra jer je Britanija „duboko internacionalna”.

„Mi smo jedna od najmultikulturalnijih država u Evropi”, prenosi Bi-Bi-Si njene reči.

S druge strane je, opet, poslala poruku uniji rekavši da im je „bregzit” lekcija.

„Velika snaga kontinenta je raznolikost. Postoje dva načina da se EU nosi s tim – ili će ih eliminisati ili će ih poštovati”, zaključila je premijerka i dodala da je London možda važio za čudnog člana, za šta je delomično odgovorna nefleksibilnost i rigidnost unije.

„Pregovaranje Dejvida Kamerona bilo je poslednji hrabri pokušaj da se EU reformiše iznutra. Ali ali nije uspeo”, zaključila je njegova naslednica.

Navodeći da je narod glasao za promene otvorenih očiju verujući da novi put vodi ka boljoj budućnosti njihovih potomaka, te da je posao ove vlade da im to omogući, Mejova je poželela da ih „bregzit” odvede do „pravednije Britanije”. Da iz procesa koji sledi izađu jači, pravedniji, jedinstveniji, da budu prosperitetna i tolerantna zemlja – magnet za međunarodne talente i dom pionirima i inovatorima koji će oblikovati svet. Zemlja koja izlazi u svet da gradi odnose sa starim prijateljima i novim saveznicima. Takođe je podelila iskustvo stečeno u vreme kada je bila ministar unutrašnjih poslova, koje joj kaže da ne može da kontroliše imigraciju dok dozvoljava slobodno putovanje iz EU.

S druge strane, ipak, Mejova želi da dobije bescarinski pristup evropskom tržištu. U ovom delu je bila nejasnija jer je rekla da želi carinski sporazum s unijom, što bi moglo da znači delimično članstvo u carinskoj uniji ili potpuno novi sporazum.

Ipak, kada je završila bilo je jasno da će 52 odsto građana koji su 23. juna podržali kolovođe „bregzita” biti zadovoljni. Ali šta je s ostalima, s velikim kompanijama, bankama, opozicijom?

Upravo je liberalno-demokratski lider Tim Faron sugerisao da je govor koncipiran tako da umiri evroskeptike koji su već počeli da sumnjaju u sposobnost i postojanje plana nove vlade.

Premijerka je upoznala javnost i s tim da bi mogli nastaviti s isplatama Evropskoj uniji, ali samo malih iznosa u zamenu za pristup određenim programima. Ponovila je da će važan deo novih odnosa biti najbolji mogući pristup jedinstvenom tržištu s recipročnim osnovama, s tim što napuštanjem tržišta zemlja neće morati da uniji doprinosi velikim sumama.

Dok je evropska štampa, poput italijanske „Republike”, zaključila da je premijerka zapravo odabrala „tvrdi bregzit”, ona je predložila i fleksibilan prelazni sporazum koji neće trajati unedogled, već će omogućiti implementaciju različitih aspekata „bregzita”, što je, kaže, u interesu obe strane.

Ako je suditi po pisanju zapadne, prvenstveno nemačke i francuske štampe, britanska premijerka je javnosti dala trenutak istine, stavila je politiku pre ekonomije, rizikovala je konfrontaciju s Briselom i razočarala mnoge slušaoce. Reklo bi se da je, u suštini, pratila staru politiku „konstruktivne dvosmislenosti”.

Kada će London zapravo napustiti Brisel

Da bi Britanija napustila EU mora da aktivira član 50 Lisabonskog sporazuma koji daje stranama dve godine da se raziđu, iako niko ne zna kako će to u praksi izgledati i koliko će trajati jer se Ostrvo prvo razvodi. Britanska premijerka će pomenuti član pokrenuti do kraja marta, od kada će, neki tvrde, proći šest godina do konačnog razlaza. Pregovore će voditi konzervativni poslanik Dejvid Dejvis, zatim Lajam Foks, ministar međunarodne trgovine, i Boris Džonson, ministar spoljnih poslova. Ova tri bregzitaša imaće centralnu ulogu u pregovorima s Briselom. O uslovima izlaska Britanije moraće da se dogovori 27 nacionalnih parlamenata, što je proces koji može trajati godinama. Dok je članica London će nastaviti da se pridržava sporazuma i zakona unije, ali neće učestvovati u procesu donošenja odluka.

Štajnmajeru „malo više jasnije” šta hoće Britanija

Dok je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk ocenio da je govor britanske premijerke bio realan i da je dobro znati šta Britanci hoće, ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer ocenio je da je Mejova pružila „malo više jasnoće” u vezi s tim kakav „bregzit” želi. Dobrim je ocenio to što je premijerka jasno dala na znanje da želi konstruktivnu saradnju s EU, prenosi Rojters.

S druge strane, zbog pristupa koji je Mejova zauzela, žali bivši švedski premijer i šef diplomatije Karl Bilt. On je ocenio da današnji govor ukazuje da Britanija želi nešto manje od odnosa koji Ukrajina ima s EU, kao i da on „predstavlja povlačenje iz Evrope”.