NATO podelio Crnu Goru

Podgorica – Obilaskom Murina i paljenjem sveća na mestu zločina koji su počinile snage severnoatlantskog saveza, Narodna stranka Crne Gore započela je juče kampanju „Ne u NATO”.

 Predsednik Izvršnog odbora NS, Milan Radović podsetio je da je bombardovanjem Murina u aprilu 1999. godine ubijeno šest civila od kojih troje dece.

„Kampanja će biti sprovedena u svim gradovima Crne Gore. Organizovaćemo građansku inicijativu kojom će se od Skupštine tražiti donošenje odluke o raspisivanju referenduma o učlanjenju u NATO”, saopštio je Radović na konferenciji za novinare.

„Crna Gora je sa NATO-m već potpisala nekoliko dokumenata čiji je sadržaj nepoznat građanima. Postoji verovatnoća da neki od tih sporazuma sadrže gubitak suvereniteta na određenom nivou. Kampanja Ministarstva odbrane umesto nepristrasnog i objektivnog informisanja predstavlja klasičnu propagandu NATO-a i stava vlade koji ne dozvoljava alternativu”, naveo je Radović.

 Predsednički kandidat Srpske narodne stranke Andrija Mandić podseća na činjenicu da je prema svim relevantnim anketama više od 70 odsto građana Crne Gore protivi ulasku Crne Gore u NATO, a razlozi su mnogobrojni.

 „Pre samo devet godina snage NATO razarale su našu zemlju i ubijale naše ljude, a danas Srbiji otima deo teritorije. NATO je od odbrambene postao izrazito agresivna organizacija koja teroriše, napada i okupira brojne zemlje u svetu”, saopštio je Mandić.

Mandić ističe kako „suprotno stavovima građana Crne Gore, režim nastavlja politiku priključenja NATO-u”.

Za odluku ulaska Crne Gore u NATO, predsednički kandidat Socijalističke narodne partije Srđan Milić kaze da „jedino narod na referendumu” može odlučiti.

 Za Nebojšu Medojevića, kandidata za predsednika Pokreta za promene „ceo proces pristupanja NATO-u, mora biti transparentan, otvoren, uz učešće i konsultovanje crnogorskih građana kao i njihovih političkih predstavnika ”.

Premijer Milo Đukanović je pre neki dan i sam priznao da se slaže „sa ocenom da u Crnoj Gori ne postoji entuzijazam za članstvo u NATO, kao što je to slučaj sa EU”.

 „Crna Gora će na samitu NATO u Bukureštu učiniti novi korak ka članstvu u Alijansi, ali nažalost ne i ka punopravnom, koje je moguće naredne godine na skupu u Berlinu”, rekao je Đukanović.

 Demokratska srpska stranka juče je poručila da se sa tugom seća 24. marta 1999. godine, kada je „najmoćnija vojna sila na svetu svoju humanost dokazivala iskrcavajući tone bombi nad gradovima u našoj zemlji”.

 „Devet godina posle, NATO je pokazao suštinu svojih akcija. Na Kosmetu se nalazi jedna od najvećih baza Alijanse, dok vodeće zemlje tog saveza, protivno međunarodnom pravu, pokušavaju da otcepe Kosmet od Srbije”, proručuju iz DSS.

 Liberalna partija optužila je vladu da u svojoj informativnoj brošuri o NATO-u, koja je distribuirana uz pojedine štampane medije, umesto da građanima pojasni šta Crna Gora dobija, a šta gubi pristupanjem tom savezu, koliko košta i po kojem modelu će participirati, propagira pristupanje Alijansi.

Do koje mere vlast na svoju ruku želi po svaku cenu da građanima predstavi NATO kao mirovnjake i Crnu Goru uvede u taj savez svedoči i činjenica da su prošlog petka crnogorski predsednik Filip Vujanović, premijer Milo Đukanović, i ministri inostranih poslova i odbrane Milan Roćen i Boro Vučinić posetili američki ratni brod u Luci Bar u sklopu vojne saradnje Crne Gore i SAD-a. Visoki zvaničnici su sa američkim ambasadorom Roderikom Murom obišli fregatu sa dvesta članova posade, koja 20. marta uplovila u barsku luku.