Grebanje o medalju

Šta je ključni nacionalni plivački interes? Da Milorad Čavić gurne u bazen sve one koji se predizborno grebu o njegovu zlatnu medalju, evropski rekord i crvenu majicu. Ako u blizini ne bude spasilaca, tim bolje: politička scena će se ukrupniti. Neka se potom mirno priprema za Peking. Ako se obrije, blizu je svetskog rekorda. Ako se ošiša do glave, onda će ga i srušiti. Vrlo jednostavna priča. Kada u Kini odsviraju „Bože pravde”, neka obuče majicu na kojoj će pisati „Čavić je Srbija”.

Iako rizikujem da mi patriote potope glavu pod vodu, ubeđujući me da je od nacionalnog interesa da šampion nastavi sa prezentacijom modne kolekcije „status Kosova”, osuđujem pokušaj sticanja političkog esktraprofita na iskrenom i rodoljubivom gestu plivačkog šampiona.

Da je malo manje Srbin, a malo više Amerikanac Čavić bi isplivao još jednu zlatnu medalju, pa bi se svetski mediji tek onda pitali kakvi su to srpski bazeni, kada u njima može da se pliva i igra tenis. Novak Đoković bi im verovatno odgovorio: zbog radijacije od bombardovanja naš servis je na raketni pogon, a kad hoćemo da plivamo, neka svet ima jedno u vidu: Umesto stopala, rađamo se s perajima.

Da se ne lažemo, i meni su zasuzile oči, dok sam gledao Čavića u crvenoj majici, na holandskoj teritoriji. Kada sam čuo da su ga suspendovali, bio sam besan. Na Holanđane, to se podrazumeva. Ali, pomislio sam, da mu neko nije dao majicu i preporučio mu da na pobedničkom postolju preuzme ingerencije Slobodana Samardžića ili Vuka Jeremića? Ili je to bio deo tajnog akcionog plana Ministarstva sporta?

Kakvi su troškovi, a kakve koristi takve odluke? Osim što je već stekao značajno mesto u epskim pesmama postkosovskog ciklusa Čavić istovremeno rizikuje da bude nasukan u političkim igrama koje će zloupotrebljavati njegov lik, delo i majicu. Koštunica ga se već dočepao prvi, ali, ni Tadić ne sedi skrštenih ruku. Ne bih se iznenadio ni da Nikolić odluči da zapliva delfin. Zato rekorder mora što pre da pobegne iz predizbornog i posveti se olimpijskom ciklusu. Kad nam je Bog već poslao zaboravljenog dečaka rođenog u Kaliforniji, koji se preziva na „ić”, da pliva pod našom zastavom, hajde da ga sačuvamo od ajkula iz predizbornih štabova koji su iznenada shvatili da, kad Srbija nema more, ima Čavića.

Njihovo licemerje je tim veće, jer, dok pokušavaju da ga pretvore u Miloša Obilića u kupaćim gaćama, formiranog u američkim bazenima, verovatno nemaju pojma da ostali mladi plivači po Beogradu uglavnom treniraju u ranu zoru ili oko ponoći. Voda je zimi ledena, leti takođe. Novi Beograd kao i da nema zatvoreni bazen, pa kad klinci hoće da treniraju, preplivavaju Adu, plovke, alge, i ponekog utopljenika. Dorćolsko plivalište podseća na fabričku halu pred privatizaciju, a olimpijski bazen na skladište za industrijsku vodu. Valjda zato sva srpska deca, kad požele da uskoče u bazene treniraju vaterpolo. Osećaju se sigurnije u grupi.

Po mestu prebivališta Amerikanac, u srcu Srbin, evropski rekorder nije rođen da bude div-junak ni zemaljske, ni nebeske Srbije. Kao Ana, Jelena i Novak, Čavić je stvoren da bude heroj pobedničke Srbije. Priča je, ponavljam, savršeno jednostavna. Po prirodi stvari, šampionima se veruje. I to, da je Kosovo Srbija.