Dodikov ples po američkoj žici

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Sjedinjene Američke Države uvele su finansijske sankcije i zabranu putovanja u tu zemlju za predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji se tim povodom pohvalio kako je „ponosan“ na to što ga je odlazeća američka administracija „kukavički“ stavila na crnu listu u znak odmazde jer „nije pristajao da trguje interesima srpskog naroda“.

O mogućnosti da se Dodik nađe na američkoj crnoj listi spekulisalo se još od raspisivanja referenduma o Danu Republike Srpske koji je poslužio kao formalni povod za sankcije, što se naposletku i obistinilo pred dolazak nove američke administracije, svega tri dana pre inauguracije novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, kojoj je Dodik navodno sutra trebalo da prisustvuje da mu nije uskraćena viza za ulazak u Ameriku.

Po mnogo čemu zanimljivi odnosi Dodika i američke administracije poslednje dve decenije puni su neočekivanih obrta, pa su i odmah posle Trampove pobede mnogi poverovali kako bi predsednik RS ponovo mogao postati miljenik Amerike, kakav je bio kada je 1998. prvi put došao na vlast u RS, a takvom su utisku pogodovali i nagoveštaji da bi se mogao obresti i na Trampovoj inauguraciji.

I sam Dodik veruje da sankcija ne bi ni bilo da nije bilo poziva na inauguraciju, koji je bio „kapisla“ jer nisu mogli „da ga vide tamo“.

Umesto inauguracije, Dodiku iz Vašingtona stiže drugačija poruka – zabrana putovanja u Ameriku, gde i ne putuje, niti, kako kaže, tamo ima imovinu, kojom mu je zabranjeno raspolaganje u SAD.

Da li su sankcije tek početak obračuna koji će tek uslediti sa predsednikom RS zbog „nepoštovanja Dejtonskog sporazuma“, kako uvrštavanje na crnu listu obrazlažu iz SAD, ili su posredi, kako se to spekuliše u RS, zadnji trzaji američke administracije uspostavljeni kao ispomoć bošnjačkim političarima kako bi se koliko je to moguće usporio mogući pristup Dodika novim vlastima u Vašingtonu, od čega mnogi zaziru?

I hoće li američka odmazda pomoći ili odmoći Dodiku među građanima u RS i biračkom telu pred neizvesne opšte izbore naredne godine u kom će se ova zabrana nesumnjivo predstaviti kao pokušaj osujećenja aspiracija vlasti u Srpskoj da se izbori za vraćanje nadležnosti, ili možda kao korak ka izolaciji RS, iako iz Amerike uveravaju da nije reč o sankcijama za građane ili samu Republiku Srpsku, već isključivo za pojedinca.

Sliku o percepciji javnosti kad je reč o odnosu sa Amerikom upotpunjuju i međustranačka prepucavanja u Srpskoj u kojima je, paradoksalno, onaj ko je bliži američkim diplomatama uglavnom bivao optuživan kao političar spreman na ustupke protiv ingerencija RS, koje navodno propagira Amerika, pa su se u tim polemikama poslednjih nekoliko meseci mogle čuti poruke opozicionog SDS-a, iz kog su se odgovarajući na takve prozivke, hvalili kako su u toj stranci, za razliku od Dodika i njegove partije, mnogi pojedinci bili na crnim listama američkih vlasti.

Time su nastojali poručiti da slika koju Dodik nastoji predstaviti kao „opoziciono očijukanje sa Amerikom“ nije crno-bela i da Dodik ne samo što je na vlast došao uz pomoć SAD, već nikad nije bio na njenom udaru, što je najnovijom crnom listom korigovano. I poruka Sergeja Lavrova izrečena pred izricanje sankcija, na kojoj je Dodik zahvalio, doprineće verovatno učvršćenju takvih uverenja među građanima u RS, imajući u vidu da je šef ruske diplomatije ocenio da „niko ne ruši BiH“ i da „iritira to što srpski političari stalno bivaju optuženi da ruše BiH“, zatraživši ukidanje visokog predstavnika, kog je predsednik RS nazvao „poltronom“ američke ambasade u BiH.

Rusija je potom snažno osudila uvođenje sankcija koje vidi kao „tendenciozan korak“ i „pokušaj odlazeće američke administracije da veštački komplikuje dalje međunarodne napore u postkonfliktnom rešenju na Balkanu“, saopšteno je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Jedan od onih koji je još uvek na crnoj američkoj listi jeste i Milovan Cicko Bjelica, načelnik Sokoca, jedan od osnivača SDS-a i aktuelni potpredsednik te partije, koji je među petnaestak osoba i organizacija iz BiH (uglavnom islamističkih) koje pod ruku sa Dodikom ne mogu da putuju u SAD.

Bjelica za naš list priča kako su mu sankcije iskomplikovale život, a ponajviše jer odluke američkih vlasti po pravilu odmah prate i sve evropske zemlje, ali priznaje da ga crna lista SAD, na kojoj se još uvek nalazi, pošto su evropske sankcije povučene, nije omela u pobedi na lokalnim izborima u Sokocu.

„Uvek te ’prljave poslove’ kao po nekom pravilu obavlja odlazeća američka administracija, tako je bilo i mom slučaju. Ranije su me savetovali da od novih vlasti zatražim brisanje sa liste, nisam to ni uradio, nisam se nikad osećao krivim za ono što su mi prebacivali, pa tu vrstu sankcija, kao i u ovom slučaju, držim neargumentovanim“, rekao nam je Bjelica.

Dodikov odnos sa Amerikancima mnogima izgleda kao na ples po žici i podseća na igru inata i nepotrebnog prkosa sa nadmoćnim partnerom, ali se teško oteti utisku da potez američke administracije ujedno ne liči i na nedavni hir odlazećeg predsednika Baraka Obame i proterivanje ruskih diplomata, zbog kog je stekao prezir javnosti širom sveta, nasuprot simpatija zbog ruskog trezvenog odgovora. A zna li Dodik odgovoriti umereno?

On je juče na konferenciji za novinare poručio da ga sankcije raduju i da to nije kazna Srpskoj, već njemu, koji nema imovinu u SAD, niti bilo gde u inostranstvu, sem u Srbiji, koja za njega nije inostranstvo.

Kako se moglo i očekivati, Dodik uverava kako su sankcije proizvod njegove istrajnosti da ne trguje interesima Srpske, između ostalog ne pristajući na reformu policije, ustavne promene u Butmiru, ali i poslednje pritiske u vezi sa Danom RS.

Najodgovornijom za novonastalu situaciju drži američku ambasadorku u BiH Morin Kormak za koju smatra da treba i krivično da odgovara zbog mešanja u poslove drugih zemalja i koja je „izrazito probošnjački i antisrpski nastrojena“ pa je „falsifikovala situaciju u BiH“ i dodaje: „Ovo su sankcije onih koji su u SAD poražene, pa je teško govoriti o sankcijama onih koji su dobili izbore u toj zemlji.“

Dodik smatra da Kormakova treba da bude povučena i veruje da će se to i desiti, a od Igora Crnatka zatražio je da je proglasi „personom non grata” u BiH.

Štaviše, Dodik poručuje da će ubuduće biti još agilniji u politici koju zastupa i da greše oni koji veruju da će ga potezi „poražene administracije“ odgovoriti od stavova koje zastupa, a od kojih su ga desetak dana pre uvođenja sankcija pokušali odgovoriti i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Hojt Ji i Kormakova, tražeći da poštuje Dejtonski sporazum, posebno kad je reč o spornoj stranačkoj deklaraciji u kojoj se kao mogućnost pominje i samostalnost RS.

„U  Vašingtonu su ozbiljno shvaćene pretnje Dodika o referendumu o secesiji“, objašnjava Kormakova uvođenje sankcija.  Kada je Dodik poziv na korigovanje politike bez dvoumljenja odbio, Hojt Ji se pre nekoliko dana oglasio porukom da „svako ko pokušava izbeći poštovanje Dejtonskog sporazuma mora odgovarati za to“. Potom je i zvanično potvrđeno da se Dodik našao na crnoj listi, da bi ambasadorka Kormak pojasnila da se Dodik usprotivio Ustavnom sudu BiH i prekršio zakon, te da predstavlja „značajnu pretnju u vezi sa ometanjem sprovođenja Dejtonskog sporazuma“.

Dodik pak kaže kako ga za rušenje Dejtonskog sporazuma optužuju oni koji su učinili sve da ga u prošlosti devastiraju, a u tom ga stavu podržavaju i političke partije iz vlasti i opozicije u Srpskoj, kao i boračke kategorije i akademska javnost.

Naime, opšta ocena partija, ali i najvećeg dela javnosti u RS, jeste da su ove sankcije suvišne i da Dodik nije kršio Dejtonski sporazum, već upravo suprotno, pa je prilično izvesno da će one biti povod za još dublju krizu.

To primećuje i predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić koji kaže da su sankcije korak unazad kojima se neće rešiti politički problemi, napomenuvši da je bitno da građani i RS ne bude u to uvučena.

„Ne likujemo, ali se nadam da Dodik neće dalje uvlačiti Srpsku u probleme sa Amerikom, što je unapred izgubljena bitka koja bi mogla da je ugrozi“, napominje Branislav Borenović, predsednik PDP-a.

Najveća opoziciona partija zamera Dodiku na načinu na koji vodi RS, a Vukota Govedarica, predsednik SDS-a, smatra da može biti pogubno ukoliko Dodik svoju sudbinu bude vezivao za RS krećući se putem krajnjeg radikalizma. Podseća da je i SDS bio pod sankcijama kada je od Dodika optuživan da vodi RS u izolaciju.

Dodik kaže da ostaje posvećen Ustavu BiH i Dejtonskom sporazumu, ali odbacuje duh Dejtona koji je promovisala odlazeća administracija.

„Poštujem Ameriku, veliku zemlju, koju sam uvek poštovao, čak i kada su imali negativan odnos prema nama, ali pojedinci mogu biti loši. Nikada nisam prestao poštovati SAD i verovao sam da će se uvek naći nit poštenja prema svima, posebno prema onima prema kojima su grešili i takvu veru imam i prema novoj administraciji“, zaključuje Dodik.

Ekipi N1, partneru američkog Si-En-Ena, juče je onemogućeno praćenje Dodikove konferencije gde im je usmeno poručeno da nisu dobili akreditaciju, a ova kuća, navodi se na portalu N1, skinuta je i sa mejling liste kabineta predsednika RS.