PKB ponovo na prodaju

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje pisama investitora zainteresovanih za učešće u privatizaciji Poljoprivrede korporacije Beograd (PKB).

Rok za podnošenje prijava je 17. februar, a potencijalni investitori treba da predlože cenu, model privatizacije, investicioni program kao i okvirni plan poslovanja i broj radnika koje bi uposlili.

Interesantno je da je poziv usledio samo dan pošto je premijer Aleksandar Vučić iz Davosa najavio da je za ovo poljoprivredno preduzeće zainteresovana „Al Dahra” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vučić je sa Al Darejem, direktorom ove kompanije, razgovarao o mogućim investicijama u našu poljoprivredu i prehrambenu industriju.

– Sve što je dobro za Srbiju, mi smo spremni da uradimo – rekao je Al Dareji. – Želimo da razvijamo poljoprivrednu industriju i za to imamo velike planove. Naša kompanija ima obezbeđeno tržište za sve poljoprivredne proizvode.

„Al Dahra” je poznata domaćoj javnosti jer je slične pretenzije iskazala i pre četiri godine kada je ozbiljno bila zainteresovana za privatizaciju osam poljoprivrednih kombinata (većinom propalih) ali je među njima bilo i preduzeće iz Padinske Skele.

Sa ovom kompanijom je čak 2013. tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić u Abu Dabiju potpisao ugovor o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu vredan 400 miliona evra, a bili su navodno zainteresovani i za Luku Pančevo i izgradnju pet fabrika za preradu hrane u Srbiji.

U međuvremenu od ovih investicija nije bilo ništa, jedini zvanično poznat učinak „Al Dahre” na srpskom tržištu jeste kupovina većinskog udela ( 51 odsto) u „Rudnap agraru” Vojina Lazarevića 2014. godine.

Ovo preduzeće bavi se uzgojem jabuka na plantažama u blizini Rume, pa je na mapi država u kojoj posluje „Al Dahra”, na njihovom zvaničnom sajtu, ucrtana i Srbija.

Inače, kompanija je poznata po proizvodnji i prodaji stočne hrane, žitarica ali i akviziciji i investicijama u kompanije koje se bave proizvodnjom hrane.

Prisutni su u Egiptu, Maroku, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji... a Srbija im je zapravo interesantna zbog proboja na evropsko tržište.

Politika je kontaktirala sedište ove kompanije u Abu Dabiju, ali nismo dobili odgovore o njihovim planovima o ulaganjima u Srbiji.

PKB (sa četiri zavisna preduzeća koja se prodaju) ima oko 2.000 radnika, a poslednja procenjena vrednost kapitala je oko 51,2 milijarde dinara.

Skupština Beograda u septembru prošle godine prenela je akcije PKB-a, koje su bile u vlasništvu grada, na republiku, tako da je kombinat postao državno preduzeće. Prema ranijim podacima PKB je vlasnik 1.400 hektara građevinskog i 5.200 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Na tender za prodaju PKB-a, raspisan krajem 2015. godine, nije stigla nijedna ponuda, a početna cena za 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine bila je oko 154 miliona evra.

U martu 2016. objavljeno je da je tender propao. Tada je nagovešteno da će ukoliko uopšte bude raspisivan novi javni poziv PKB biti ponuđen po nižoj ceni (navodno ne manjoj od 102 miliona evra).

Minimalna cena ispod koje imovina u postupku privatizacije ne sme da se prodaje je trećina procenjene vrednosti.

Međutim, sudeći po tekstu javnog poziva, država se još nije opredelila koji model privatizaciji će odabrati ovoga puta.

Spekulisalo se da bi to moglo da bude strateško partnerstvo, a upućeni tvrde da se u poslednje vreme uprava „Al Dahra” pominje kao ozbiljan kandidat.