Progoni kurdskih političara u Turskoj

U Turskoj se zaoštrava odnos prema kurdskim političarima koji su se našli na udaru pod uopštenom optužnicom da podržavaju „teroriste i separatiste”, odnosno zabranjenu Radničku partiju Kurdistana (PKK) koja se decenijama u Anadoliji bori za autonomiju svog naroda.

Javni tužilac u Dijarbakiru, gradu na istoku zemlje, kako otkriva zvanična agencija Anadolija, pripremio je optužnice protiv kopredsednika legalne prokurdske Narodne demokratske partije (HDP) Selahatina Demirtaša(43)  i Figen Juksekdag u kojima se predlažu drakonske kazne. Pošto mu se na dušu stavlja više najtežih krivičnih dela (rukovođenje terorističkom organizacijom, širenje terorističke propagande i ugrožavanja jedinstva i teritorijalnog integriteta zemlje) Dermirtaš bi mogao da bude osuđen, kada se sve sabere, na 143 godine zatvora, odnosno ostao bi iza rešetaka do kraja života. Njegova koleginica Juksekdag je „bolje „ prošla: zaprećeno joj je sa 83 godine robije, a Nurselu Ajdoganu, poslaniku te stranke iz provincije Širnak, sa 103 godine.

Progon kurdskih političara i poslanika sigurno se na tome neće završiti. U pritvoru se nalazi još deset poslanika HDP, postupak je pokrenut i protiv 25 gradonačelnika pripadnika tog naroda koji su navodno državnim parama  finansirali separatiste. Katanac je stavljen na prokurdski list „Ozgur Gundem” posle čega se 20 novinara i službenika našlo u pritvoru.

HDP je treća po snazi stranka u zemlji koja je 2015. godine prvi put preskočila prag parlamenta. Od ukupno 59 njenih poslanika 55 su se sada našli pod sumnjom da sarađuju sa teroristima i već im je ukinut imunitet.

„Izabrani zvaničnici koji ohrabruju terorizam treba da se suoče sa pravdom. Ono što oni govore jeste zločin i zbog toga moraju da plate. Mi ne možemo da prihvatimo izjave u kojima se poziva na razbijanje zemlje”, izjavio je predsednik Tajip Erdogan povodom oduzimanja imuniteta poslanika. Na udaru su se našle i druge stranke, ali procentualno neuporedivo manje od prokurdskog HDP-a koji je na poslednjim izborima svojim modernim programom privukao i jedan broj građana koji su ranije podržavali druge partije.

U vladi se stavlja znak jednakosti između onih koji povlače oroze i aktiviraju bombe, sa političarima, poslanicima, univerzitetskim profesorima i novinarima koji se zalažu za mirno rešenje kurdskog problema. Ankara se zbog toga našla na udaru Evropske unije, koja uslovljava ukidanje viza za turske državljane promenom paragrafa koji se odnose na borbu protiv terorizma. U vladi zasad ne pokazuju spremnost na bilo kakve ustupke. Čak je pokrenuta inicijativa za ponovno uvođenje smrtne kazne (koja je ukinuta pre deset godina) kako bi se „teroristi” primerno kaznili.

Turska je, posle krvoprolića u Ankari i Istanbulu, zaoštrila stav prema svim terorističkim grupama: PKK, Al Kaidi, sledbenicima imama Fetulaha Gulena koji je osumnjičen da je letos pokušao puč. Na udaru su se konačno našli i džihadisti Islamske države Iraka i Levanta, kojima je vlada ranije gledala kroz prste i propuštala ih preko Anadolije u nadi da će se oni brzo obračunati sa  režimom u Damasku. Bila je to loša procena, koja se i Turskoj i zapadnim zemljama, koje su zajedno sa Katarom i Saudijskom Arabijom, stvorile Idil, sada obija o glavu.

Ali, za vladu u Ankari glavni problem je pre svega kako stati na put Kurdima, ne samo u Anadoliji, nego i u Siriji. Pripadnici tog naroda u susednoj zemlji se istinski bore protiv džihadista i dosad su uživali podršku Pentagona. Oni istovremeno pokušavaju da u pograničnom području prema Turskoj, gde pretežno žive, stvore svoju autonomiju. U Ankari su sada sve oči uprte u novu američku administraciju u nadi da će Donald Tramp promeniti stav prema sirijskoj Partiji demokratske unije, pošto je to, kako se tvrdi, teroristička grupa, isto kao što su PKK ili Idil.

U vladi se strahuje da bi autonomija Kurda u susednoj zemlji mogla da bude začetak stvaranja nezavisnog Kurdistana na četvoromeđi Sirije, Iraka, Irana i Turske, što bi još više narušilo odnos snaga na Bliskom istoku koji je godinama u haosu. Na tim prostorima sada živi, kako se procenjuje, više od 25 miliona pripadnika tog naroda i bila bi to jedna od većih država u regionu.