Sudije između pretnji i napada

Sudije između pretnji i napada

Policija bi tek trebalo da utvrdi da li su pretnje kojima je bio izložen ubijeni sudija Dragiša Cvejić, predsednik Opštinskog suda u Knjaževcu, u direktnoj vezi sa ovim događajem. Otkrivanje ove „veze” možda bi dovelo i do otkrivanja motiva ubistva sudije, budući da osobe koje su uhapšene pod sumnjom da su počinile ovaj zločin negiraju bilo kakvu umešanost u događaj.

Ukoliko istraga nadležnih utvrdi da su sudiju ubili upravo oni koji su mu pretili, onda se postavlja pitanje da li je sudija Cvejić policiji prijavio pretnje i da li je proveravana njihova ozbiljnost. U knjaževačkom sudu je rečeno da je osim Cvejiću prećeno i drugim sudijama „ali da te pretnje niko nije uzimao za ozbiljno”, kao i „da su one rešavane procesnim kaznama bez podnošenja krivičnih prijava policiji”.

Podsetimo, sudija Cvejić preminuo je 21. marta ove godine usled teških povreda zadobijenih u eksploziji ispred njegove porodične kuće u Knjaževcu.

Nažalost slučaj sudije Cvejića nije usamljen. Prošle godine u sudnici Opštinskog suda u Odžacima ubijeni su sudija Zoran Cvetanović i advokat Petar Savanović. Ubio ih je Ilija Danilov, koji je u kostobranu na nozi uneo pištolj u sud. Počinilac je u januaru ove godine osuđen na 40 godina zatvora, a izjavio je da je zločin počinio „zbog nepravde”.

Pored toga, gotovo svakodnevno delioci pravde izloženi su raznim pretnjama, uvredama i psovkama. Momku iz obezbeđenja sudije Maje Kovačević-Tomić, portparola Specijalnog suda za organizovani kriminal, dok je sudila u predmetu „kruševačke grupe” koja je trgovala drogom i oružjem, u novembru 2005. godine prišao je nepoznati mladić ispred njenog stana i rekao „ni deset takvih kao ti je neće spasiti”. I predsedniku ovog suda, Milanu Raniću je prvo 2005. godine ukraden automobil za koji je tražen otkup, a zatim su dve godine kasnije odvrnuti šrafovi na dva pretnja točka njegovog vozila. Crvene ruže, simbol bivše jedinice za specijalne operacije, na pragu svoje kuće kao i preteća pisma od „Srba iz Čikaga” dobijala je sudija Nata Mesarović, predsedavajuća veću koje je osudilo pripadnike takozvanog zemunskog klana za ubistvo premijera dr Zorana Đinđića. Pretnje ove grupe ljudi iz Čikaga nisu mimoišle ni Vidu Petrović-Škero, predsednicu Vrhovnog suda Srbije, kao ni Vladimira Vukčevića, srpskog tužioca za ratne zločine uz poruku da će „dobiti metak u čelo”.

Zatim, početkom februara prošle godine nepoznata osoba presekla je crevo kočionog sistema na automobilu sudije beogradskog Okružnog suda Milenka Cvijovića, predsednika sudskog veća u postupku protiv okrivljenih za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana. Mesecima je prećeno i sudiji BiljaniSinanović, koja je sudila nekadašnjem pripadniku jedinice „Škorpioni” Saši Cvjetanu za ratni zločin u Podujevu na Kosovu. Sudija Sinanović je nekoliko puta našla pisano upozorenje na svom automobilu, dok joj je dva puta neko ispumpao gume na kolima.

Iako su sudije neprestano izložene raznim pretnjama i ucenama, o bezbednosti delilaca pravde javnost se zamisli tek posle tragičnih događaja. Jedna strana problema je pitanje bezbednosti, kako sudija tako i svih drugih strana u postupku, u sudskim zgradama. Polovinom prošle godine završena je analiza bezbednosnog stanja u srpskim pravosudnim zdanjima, pri čemu je ocenjeno da ovim ustanovama nedostaje 280 sudskih stražara, da je veliki broj postojećih nekvalifikovan za obavljanje posla, da u pojedinim sudovima čak nedostaju detektori za metal i ručni detektori. Navedeno je i da veliki problem u organizaciji obezbeđenja sudova predstavlja preopterećenost sudija i veliki broj osoba koje svakodnevno prođu kroz ove zgrade.

Druga, verovatno i složenija strana problema je svakako ono što se dešava sudijama kada napuste svoja radna mesta. U policiji savetuju da se svaka pretnja prijavi nadležnim organima, koji onda proveravaju i procenjuju da li ima osnova za dodelu policijskog obezbeđenja određenoj osobi.

Sudija Omer Hadžiomerović, predsednik Društva sudija Srbije kaže za „Politiku” da učestali nemili događaji i pretnje ukazuju na nezadovoljavajući sistem zaštite sudija i tužilaca. On smatra da je potrebno odmah preduzeti odgovarajuće korake, ali i imati dugoročni plan za rešenje problema.

– Poboljšanje sudske straže, tehnička opremljenost sudova, kao i bolja saradnja sa policijom su koraci koji mogu biti preduzeti odmah. Na planu kvaliteta sudske straže se već radi, budući da su počele obuke stražara. Dugoročno gledano, predlog Društva sudija Srbije bio je da se oformi poseban sistem bezbednosti sudova kao što je služba pravosudne policije koja bi opsluživala sudije. Ova služba, koju bi činili stručnjaci za bezbednost, radila bi program zaštite sudija i učesnika u sudskom postupku u zgradi sudova i van nje – objašnjava Hadžiomerović.

Naš sagovornik kaže da ovakav sistem zaštite, koji bi doprineo efikasnijem radu suda, zahteva jasan pravni okvir i odgovarajuće sistemske mere.