S cegerom u Mađarsku

Subotica – Stanovnici pograničnih mesta imaju mogućnost da čak i u kupovini svakodnevnih potrepština ne moraju da se oslanjaju samo na domaće trgovine.

O tome svedoče stalne gužve na Buvljaku, odnosno robnoj pijaci Mali Bajmok, na kojoj se prodaju i prehrambeni proizvodi i kućna hemija mahom iz susedne Mađarske, ali i tekstilna roba iz Turske, uz neizostavne kineske prodavnice.

Oni koji ne žele robu „iz druge ruke” i sami odlaze u Mađarsku u kupovinu, ali da bi se uštedelo, treba znati i kada i gde se kupuje roba.

Odavno su prošla vremena kad je Mađarska bila raj za kupoholičare, ali je i dalje primetno da su svi hipermarketi i tržni centri u susednom Segedinu predimenzionirani za lokalno stanovništvo.

Da se računa na dolazak kupaca iz Srbije jasno je i po činjenici da se otvaranje tržnog centra, kao i razne akcije najavljuju sa ove strane granice.

Vikendom je tržni centar „Arkad” u centru Segedina, s desetinom svetskih brendova u prodaji konfekcije, kožne galanterije, kozmetike i sportske opreme, pun kupaca iz Srbije, a posao u ovom centru lakše dobijaju prodavačice i prodavci koji govore srpski jezik.

Iako je u međuvremenu i s ove strane granice otvoren skromni šoping-centar, Subotičani radije kupuju u „Arkadu”, jer je veći izbor robe, koja je na njihovim akcijskim sniženjima i znatno jeftinija.

Lanac hipermarketa „Tesko” u Segedinu ima nekoliko punktova, a Subotičani još pamte gužve kakve su bile odmah po otvaranju ovog hipermarketa. Međutim, u odnosu na cene prehrambenih proizvoda i kućne hemije u Srbiji, iskusni potrošači kažu da velike uštede nema. Potrebno je „naići” na akcijska sniženja, a u Mađarskoj može biti isplativija i kupovina specifične robe, poput školskog pribora, baštenske opreme ili hrane za kućne ljubimce.

Uostalom, da nije tako, zar bi subotički Buvljak bio pun kupaca iz Mađarske, koji često kupuju robu iz sopstvene zemlje, koja, kada dospe na tezgu na ovoj pijaci, postaje jeftinija. Tako se u robno-novčanoj razmeni između dve države jedan te isti artikal pojavljuje nekoliko puta, jer tek „šetnjom” kroz fiskalnu politiku, pretvarajući se iz forinte u dinar i evro i obratno, postaje jeftiniji.

Kupovina prehrambenih proizvoda i kućne hemije na veliko, za šta se specijalizovao jedan broj prodavaca, omogućava im da, nakon što na jednom računu potroše najmanje 180 evra, ili 55 hiljada forinti, imaju pravo na povrat AFE-a, odnosno mađarske verzije PDV-a, koji se kreće od 18 odsto za mleko i mlečne proizvode, do 27 odsto za ostale potrepštine. Kad vrate novac od AFE-a prodavcima je stvorena određena razlika u kojoj mogu da smanje cenu robe. Da bi se dobio novac od AFE-a potrebno je ponovo doći u Mađarsku i pokazati pečat carine da je roba izneta iz zemlje. Zbog toga su na ulazu u Srbiju na Kelebiji obično dugi redovi u koloni za povrat poreza.

Za ovu vrstu trgovine ključno mesto su diskonti uz granični prelaz na Kelebiji. Njihovi parkinzi uvek su prepuni automobila iz severne Srbije u čije se gepeke roba gura do poslednjeg iskoristivog centimetra. Vlasnik diskonta „Granica” u razgovoru za „Politiku” ne želi da otkrije svoje ime, ali kaže da je izuzetno zadovoljan decembarskim prometom. „Januar je uvek slabiji, ali ni sada nije loše”, kaže dok posmatra prepodnevnu gužvu u lokalu.

Prema sopstvenom priznanju, trgovinu je razvio na osnovu onoga što je nedostajalo kupcima iz Srbije: u početku, devedesetih, to su bili motorno ulje, bicikli, so, kvasac... Danas ima dobro opremljen diskont u kojem je, kaže, potražnja robe standardna, kao i kupci. Pošto ima mnogo kupaca poreklom iz Bosne, kojima teško ide učenje mađarskog, svi prodavci znaju i srpski ili su Subotičani koji govore dva jezika.

– Ali nisu moji kupci samo iz Srbije. I Mađari iz okoline od 100 kilometara dolaze organizovano ovde da kupuju. Upravo sam čuo reklamu na radiju u kojoj kupce iz Pečuja i Baje vode na Buvljak u Suboticu, a na povratku staju kod ovog „diskonta”, zadovoljan je vlasnik.

Cene na rafovima otkrivaju da je ovde sve jeftinije nego u „Tesku”, veliki deo artikala znatno je jeftiniji nego u Srbiji, ali je očigledno veliki promet ono što omogućava zaradu. Kupci iz Srbije po diskontu se kreću s dugim spiskovima u rukama, a letimični pogled u njihove korpe otkriva šta je ono što je ovde isplativije kupiti: kućnu hemiju i sredstva za ličnu higijenu, viršle i mesne prerađevine, „milka” čokoladu, sve vrste kremastih namaza, hranu za kućne ljubimce?