Dinkićevi atašei vraćeni kući, nove šaljemo u svet

Nije prošlo ni godinu dana od kako su Dinkićeve ekonomske diplomate vraćene kući, a mediji već najavljuju da će novi ekonomski lobisti već od marta krenuti širom sveta. Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija potvrdio je juče za „Politiku” da radna grupa, formirana pri Vladi Srbije, uveliko kreira novi model po kome će ekonomski atašei uskoro biti poslati u svet. Kako kaže, o tome se intenzivno razmišlja već godinu dana. Nije poznato koliko će novi model ekonomske diplomatije koštati poreske obveznike.

Na pitanje u čemu je razlika između Dinkićevih ekonomskih atašea, koji su prošlog leta proglašeni kao neuspešni i skupi, i diplomata koje će angažovati sadašnja vladajuća garnitura, Ljajić odgovara:

– Velike su razlike. Pravi se novi model i nova mreža. Naša ideja je da ekonomski atašei posluju u okviru Ministarstva spoljnih poslova, kao što je praksa u većini svetskih zemlja. Naravno, postojaće i čvrsta koordinacija sa Ministarstvom trgovine i ministarstvom privrede, ali će krovno ministarstvo biti – Ministarstvo spoljnih poslova – kaže Ljajić i dodaje da u prvom talasu diplomate idu u Nemačku, Italiju, Rusiju i Kinu.

Kada je Mlađan Dinkić svojevremeno ekonomske atašee poslao u svet, krovno ministarstvo bilo je Ministarstvo ekonomije. Kasnije su se oni šetali od jednog do drugog ministarstva, da bi na kraju svi bili vraćeni kući, podseća Ljajić.

To, međutim, ne znači da su Dinkićeve ekonomske diplomate dobile otkaz. Po povratku sa radnih zadataka, ostali su na platnom spisku Ministarstva trgovine. Neki od njih, koji su u međuvremenu našli bolji posao, otišli su, ali niko nije otpušten, ističe Ljajić.

Da li to znači da će trošak ekonomske diplomatije sada biti udvostručen, jer nekadašnji atašei nisu otpušteni, a novi kadrovi će dobiti posao, ministar Ljajić odgovara negativno.

– To ne znači dupliranje troškova. Jer, zamišljeno je da se, pre svega koriste postojeći kadrovi iz ambasada, Ministarstva spoljnih poslova, privrede ili trgovine – objašnjava Ljajić.

On, ipak, ne može da garantuje da dodatnog zapošljavanja neće biti.

– Zavisi od kvalifikacije kadrova. U Kinu, naravno, mora da ode neko ko zna kineski. Ali, namera je da se u najvećoj meri iskoriste već postojeći kadrovi – kaže Ljajić.

On dodaje da je druga ključna razlika između Dinkićevog i novog modela ekonomskih diplomata u mreži diplomatskih centara.

– Svojevremeno je 28 ekonomskih atašea poslato širom sveta bez kriterijuma i ne vodeći računa o prioritetima – navodi Ljajić.

Na konstataciju novinara da je i Dinkić svojevremeno govorio da će voditi računa o prioritetima i da će biti definisani jasni kriterijumi, Ljajić odgovara da je razlika u tome da će u prvom talasu diplomate biti poslate samo u najvažnije privredne centre.

Podseća da se ranije događalo da se diplomate šalju u zemlje regiona, gde trgovinska razmena odlično funkcioniše sama po sebi i gde nema potrebe za takvom vrstom lobiranja.

– U regionu nema ni jezičkih ni bilo kojih drugih barijera za biznis. Odlično se posluje i bez posredstva diplomatije – tvrdi Ljajić.

Međutim Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, nedavno je komentarišući trzavice na relaciji Srbija–Hrvatska, istakao da je jedna od prepreka za biznis i to što naša ambasada u Zagrebu uopšte nema ekonomskog atašea.

Ministar Rasim Ljajić, sa druge strane, ističe da to uopšte ne mora da bude otežavajuća okolnost.

– Diplomatski prioriteti su se promenili i nisu više isti kao što su bili nekada. Svojevremeno je glavni zadatak ambasadora bio, na primer, normalizacija odnosa zemlje sa svetom, a sada je ekonomija i unapređenje privrednih odnosa njihov osnovni posao. Dakle, to što nema ekonomskog atašea, ne znači da ostalo osoblje u ambasadi ne treba time da se pozabavi – smatra Ljajić.

On dodaje da Privredna komora Srbije (PKS) trenutno radi na tome da se pred nove ekonomske ambasadore postave jasno definisane norme. To bi značilo, da će oni koji svoj zadatak ne ispune biti vraćeni kući. Jasna skala po kojoj će se ocenjivati njihov učinak još nije poznata.

Međutim za ekonomistu Miroslava Prokopijevića ova argumentacija nije dovoljno ubedljiva. Kako kaže, jedini cilj povlačenja Dinkićević i slanja novih ekonomskih diplomata je „da se postave kadrovi onoga čije je sada carstvo”.

– Ta ideja se svuda u svetu pokazala neuspešnom, pa i kod nas – kaže Prokopijević i dodaje da strani investitori dolaze tek kad se investicioni ambijent ozbiljno poboljša, a ne zaslugama ekonomske diplomatije.

Prethodni pompezni odlazak ekonomskih diplomata u 28 zemalja, neslavno je završen. Koštali su oko devet miliona evra, a preciznih podataka o njihovim rezultatima nije bilo.

„Ideja je bila dobra međutim čini mi se da je ceo projekat preambiciozno zamišljen, da imamo odjednom 28 ekonomskih diplomata”, rekao je Ljajić u junu prošle godine kada su Dinkićevi ambasadori vraćeni kući.

Za stručnu javnost ovakav projekat ekonomske diplomatije od početka je bio nerealan.