Banke daju kredit i koji ne tražiš

Da konkurencija banaka i slaba kreditna tražnja mogu da budu blagotvorne i za klijente uverila se ovih dana naša čitateljka Nataša S. kojoj su u banci iz čista mira saopštili da joj je predodobren kredit.

– Otišla sam u banku da uplatim pare za ček koji treba da prođe kada mi je službenica iznebuha saopštila da imam pred–odobren kredit. To, kaže ona, odobravaju posebnim klijentima. Daju mi uslove otplate bolje od tržišnih, a ne moram da čekam već mogu odmah da zakažem kod finansijskog savetnika čiju mi je vizit kartu dala. Kakav sam im ja to poseban klijent s platom od 50.000 dinara mislila sam u sebi – priča čitateljka.

Ona se još nije odazvala ovom primamljivom pozivu, a podozreva da joj je banka toliko blagonaklona jer joj praktično ništa nije dužna. Ima samo tekući račun, nema dozvoljeni minus, ni kredit, a ugasila je i kreditne kartice. Kada je izračunala da je samo osnovni trošak održavanja dve kartice 7.000 dinara godišnje, a o kamatama na zaduženje da i ne govori, primenila je rečnikom ekonomista tvrdo budžetsko ograničenje i restriktivnu ekonomsku politiku.

Svedoci smo da banke nude kredite na sve strane i da se praktično obraćaju samo građanima. Mame ih niskim kamatama, onlajn kreditima bez odlaska u banku, oglašavaju da im neće naplatiti trošak menice i kreditnog biroa. To nimalo ne čudi, jer praktično samo se oni zadužuju u bankama. U prošloj godini rast ove grupe kredita iznosio je 12 odsto i praktično je pogurao ukupni kreditni rast koji je iznosio svega 1,3 odsto.

Gotovinski krediti građana porasli su za 18,5 odsto, refinansirajući za 52 odsto, stambeni za 3,2 odsto, a poljoprivredni za 16,8 odsto. Građani su i dobri dužnici i samo kod nepunih sedam odsto njihovih kredita postoji problem u otplati.

S druge strane privreda ne da nije povećala zaduživanje, već ga je i smanjila. Pravna lica su u 2016. godini smanjila zaduživanje za čak 4,4 odsto. Preduzetnici su, istini za volju, počeli da se zadužuju i u njihovom slučaju rast kredita je iznosio sedam odsto. Međutim, pošto su oni pozajmili samo 48 milijardi dinara naspram 1.300 milijardi dinara koliko je plasirano pravnim licima ne može se govoriti o njihovoj većoj kreditnoj tražnji.

Banke su visoko likvidne, imaju viška sredstava, ali im je problem kome da ih plasiraju. Tražnja za kreditima postoji, ale ne takva kakvu banke žele. Banke ne mogu da nađu dovoljno dobrih klijenata za koje mogu da budu sigurne da će im vratiti zajam, i glavnicu i kamatu. Ali to ne znači da će olako da daju kredit, jer zahvaljujući Kreditnom birou skeniraju situaciju svojih dužnika.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je jasno da se u slučaju naše čitateljke radi o borbi banke da dođe do kvalitetnog klijenta dužnika koji može da vrati dug.

– Oštra konkurencija između banka primorava ih da na mnoge načine traže dobre klijente što je jasno i iz toga da joj nude posebne uslove za otplatu kredita. Taj pred–odobren kredit kao kategorija nije nepoznat i radi se o preliminarno odobrenom kreditu. Međutim, razlika kod preliminarno odobrenog kredita je u tome što klijent banke već izrazi želju da uzme kredit, a iz banke na osnovu njegovih podataka mu kažu da ispunjava uslove i da samo treba da prođe na nekom odboru koji o tome odlučuje. Ovaj pred–odobren kredit je u stvari samo mamac – zaključuje Grubišić.