Šta se krije iza pretnji da se RS otcepi

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da li zamešateljstvo oko viđenja pozadine američkih sankcija uvedenih Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske, i mogućeg evropskog pridruživanja finansijskoj blokadi i zabrani putovanja potvrđuje brigu zapadnih zemalja od „prelaska crvene linije” i „separatističkih namera” vlasti u Banjaluci? Ili su pak realnije procene da je reč o tome da zapadne zemlje, svesne dnevnopolitičke upotrebe tog pitanja i slabih šansi da se to i obistini, pretnjama podrivaju neke legalne ambicije Srpske za očuvanje dejtonskog statusa.

Nepopularnoj secesionističkoj slici, međutim, uveliko doprinosi i ponašanje vlasti u RS, bez obzira na to što se teze o mogućoj samostalnosti u Banjaluci objašnjavaju kao mogući krajnji, neželjeni i iznuđeni scenario.

Ipak, ostaje pomalo skrajnut odgovor na pitanje da li u Srpskoj uistinu postoje ozbiljni planovi o otcepljenju ili se ta priča preuveličavanjem možda zloupotrebljava kako bi se delegitimisali zahtevi za očuvanje vlastitih prava i politika koje zagovara Banjaluka. Simpatije zapadnih zemalja rukovodstvo RS zasigurno nije pobralo ni stranačkim dokumentom Dodikovog SNSD-a u kom se pominje samostalnost RS i mirno razdruživanje kako bi se formirala unija država od BiH, na koji se, kako se veruje, odnosila suština američkog upozorenja.

Ipak, prenebregava se to što većina građana u RS, iako bez ikakve sumnje priželjkuje nezavisnu državu, ipak verovatno ne bi sa naročitim simpatijama i ravnodušno posmatrala i podržala zapaljive poteze vlasti ukoliko bi oni bili namereni da to sprovedu „preko kolena”, bez neophodnog dogovora sa svima, a najpre zapadnim zemljama, kao i sunarodnicima unutar BiH.

„Nije tajna da su odnosi između Dodika i Amerike narušeni već nekoliko godina. Crvenu lampicu upalilo je pitanje referenduma, koje je uzburkalo međunarodnu zajednicu. Neko će reći da ta priča postoji od 2006. ali su sada napravljeni prvi koraci, referendumom o Danu RS koji se smatrao nekom vrstom uvertire, znajući i za deklaraciju SNSD-a koja pominje samostalnost RS”, kaže Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke.

Da u Banjaluci ne postoji ozbiljna spremnost za avanturizam svedoči i to što celi politički blok okupljen u Savezu za promene takve stavove Dodika smatra populističkim, a Mladen Ivanić, predsedavajući Predsedništva BiH, na tu temu kaže da u naredne dve decenije neće biti promene granica na Balkanu i da bi političarima bilo korisnije da se usredsrede na rad u postojećem okviru.

Primećuje i to da analize pojedinih eksperata koji nagoveštavaju promene granica služe više za vlastitu promociju, nego što imaju istinsko utemeljenje u realnosti, ali je skrenuo pažnju i na ratnu ideologiju bošnjačkih političara, koja je i dalje ozbiljna pretnja Srpskoj i ozbiljan izvor nestabilnosti u zemlji.

Biljana Plavšić, nekadašnja predsednica RS, rekla je da bi, iako RS ima pravo na otcepljenje, Dodiku savetovala da radi tiše i da bi ona na njegovom mestu ćutala i radila kako bi od Srpske napravila „dragulj”, dok Vehid Šehić, predsednik Foruma građana Tuzle, naglašava da bi bilo krajnje pojednostavljeno svu krivicu za probleme u BiH svaljivati na Dodika.

Podseća da su i Amerikanci rekli da „posmatraju i druge političare”, pa ističe da će „ako bude pravde biti sankcija i za druge lidere”.

„Moramo biti iskreni i primetiti da smo u referendumsko doba došli tek posle inicijativa za ukidanje entiteta. Ne pripadam, jasno, onima koji su za podele, ali dobrim delom svemu tome jeste doprinela i atmosfera iz Federacije BiH, iako je Dodik otišao predaleko preteći otcepljenjem i neprimerenim rečnikom prema ambasadama”, rekao je Šehić za Federalnu TV.

Jesu li onda reakcije zapadnih zemalja kada iznose kvalifikacije o mogućem separatizmu Srpske i koje „ozbiljno shvataju takve najave” donekle preterane?

„Nezahvalno je procenjivati kako bi građani u RS reagovali, ali uverena sam da ne bi sa naročitom lakoćom ušli u realizaciju te priče svesni da je reč o nečemu što sa sobom nosi veliki rizik, iako izvesno podržavaju politiku koja insistira na Republici Srpskoj. Građani su verovatno svesni opasnosti koju bi nosilo sprovođenje takvog referenduma”, kaže Topićeva.