„Borac" mora da plati švercovanom golmanu 1,4 miliona

Čačak – Apelacioni sud u Kragujevcu odlučio je da Fudbalski klub Borac iz Čačka isplati odštetu Predragu Popoviću (17. 1. 1993) iz obližnje Preljine, zbog povrede na utakmici: 900.000 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, 87.750 za fizičke bolove i 450.930 troška parničnog postupka. To je znatno više od onoga što je u prvom stepenu odredio Osnovni sud u Čačku (525.000+57.750+265.697), ali manje od zahteva čačanskog advokata Dragoljuba Jakovljevića, Popovićevog zastupnika (925.000+87.750+12.672 mesečne rente sve dok postoje uslovi za njenu isplatu).

Predrag je kao golman, ali tuđi, branio za Borac na utakmici Pionirske lige Srbije u Smederevu, 15. novembra 2008. U 29. minutu požalio se na bol u stomaku, ostao da leži na travi i odmah je prenet u smederevsku bolnicu. Lekari su utvrdili da je zadobio tešku povredu opasnu po život, pa su zbog krvarenja u trbušnoj duplji morali da mu odstrane slezinu hirurškim putem. Tako je kao mladić od 15 godina i 10 meseci završio sportsku karijeru.

Sledećeg dana, u smederevsku bolnicu došao je Popovićev ujak i doneo Predragovu zdravstvenu knjižicu. Tu je ustanovljeno da je mladić na odeljenje primljen pod imenom Nikola Pavlović. Tako se obelodanilo da je Predrag Popović na toj utakmici za Borac branio kao švercovan igrač pod tuđim imenom, pošto je u to vreme bio registrovan za čačansku Slobodu, a pored toga je za jedno godište stariji nego što je dozvoljeno za taj rang takmičenja.

Pred Opštinskim sudom u Čačku, kao svedok je saslušan Marko Jovanović, trener pionira Borca na toj utakmici. Kako je objasnio, jedan golman je pred susret slomio dva prsta, dok je drugi bio bolestan, pa ga je neko od kolega trenera obavestio da postoji golman koji je prošao školu Borca ali je pozajmljen Slobodi. U sudski zapisnik uneto je još:

„U tom trenutku Jovanović je mislio da pozajmljeni igrač može da nastupa za matični klub. Bilo mu je poznato da je Predrag 1993. godište i da je godinu stariji od godišta koje je moglo da nastupi za pionirski tim, pa su on i treneri u omladinskoj školi odlučili da Predrag nastupi sa knjižicom pod imenom drugog igrača koji je bio registrovan za Borac, Nikole Pavlovića. Tu knjižicu poneli su u Smederevo i on ju je lično stavio među ostale knjižice, ali sa tom činjenicom bili su upoznati svi iz omladinske škole.”

Advokat Jakovljević zahtevao je i da Popoviću, navodeći da je bio veoma darovit golman, zbog prekinute karijere Borac svakog meseca isplaćuje po 12.682 dinara. Do tog iznosa došla je veštak Vasiljka Bošković, u svom nalazu iz novembra 2011. godine. Iz okolnih klubova veštaku je poručeno da su „primanja golmana poslovna tajna”, ali je nezvanično saznala da je prosečna godišnja zarada vratara u Javoru od 5.000 do 6.000, u Metalcu 7.000 a užičkoj Slobodi 9.000 evra, ali da dobijaju i premije i bonuse. Tako je, na osnovu tih podataka i srednjeg kursa dinara na dan povrede, utvrdila da je prosečna plata profesionalnog golmana 50.688,30 dinara mesečno. Popoviću bi, po toj računici, pripalo 12.682 dinara mesečno – jer mu je stepen umanjenja životne aktivnosti 25 odsto – i to bi trebalo da prima do 35. godine, do kada traje vek golmanski. Tek kasnije (2012) stigli su i zvanični klupski izveštaji o primanjima, gde stoji da stalno zaposleni golman u ivanjičkom Javoru ima prosečnu neto zaradu od 19.570, dok u Metalcu iz Gornjeg Milanovca vratari seniorskog tima zarađuju prosečno od 24.000 do 70.000, u šta nisu uračunate premije.

Međutim, sudovi su odbacili zahtev za isplatu rente Popoviću, jer „tužilac nije pouzdano i nesumnjivo dokazao da bi se njegova igračka karijera, da nije bilo ove povrede, odvijala tako da bi zaključio profesionalni ugovor sa nekim od klubova fudbalske Jelen super lige”.