U programu zaštite bilo više od 100 svedoka

Više od 100 ljudi prošlo je kroz program zaštite svedoka u Srbiji, otkako je pre 13 godina u naše zakonodavstvo uvedena mogućnost da država štiti počinioce krivičnih dela koji svojim svedočenjem šalju u zatvor saučesnike, ali i organizatore kriminalnih grupa, saznaje „Politika”.

Na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, javnost je nedavno imala priliku da vidi i čuje dvojicu od njih – Dejana Milenkovića Bagzija i Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi, bivše pripadnike zemunskog kriminalnog klana, jedne od najvećih mafijaških grupa koja je ikada postojala u našoj zemlji. Obojica su pre više od deset godina svedočili na suđenjima tom klanu i zauzvrat su dobili potpuni oprost grehova i ulazak u program zaštite svedoka, kojim im pored ostalog omogućava i život o trošku građana Srbije.

Posebnu pažnju tokom glavnog pretresa u krivičnom postupku za ubistvo Ćuruvije, izazvala su pitanja o imovnom stanju.

„Od čega se izdržavate”, glasilo je pitanje koje je advokat odbrane Zora Dobričanin Nikodinović postavila Suvajdžiću, na koje je on odgovorio:

„Izdržava me država. Primam platu kao svedok”, odgovorio je on.

„Kolika je vaša plata”, bilo je naredno pitanje.

„To je tajna”, kazao je svedok.

I pored insistiranja branioca da sazna iznos novčanih sredstava koja svedok dobija od države, Suvajdžić nije odgovorio, a rasprava o tome okončana je zaključkom advokata da građani Srbije imaju pravo da znaju koliko ih koštaju svedoci saradnici, kao i komentarom sudije da suđenje ne služi informisanju građana.

Da li i koliko novca dobijaju svedoci, strogo je čuvana tajna, ali prema saznanjima „Politike” taj iznos je minimalan i služi zadovoljenju osnovnih životnih potreba.

Prema zakonu koji reguliše program zaštite svedoka, osoba koja sklopi ovu vrstu sporazuma sa državom ima pravo na ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć. Obezbeđenje predviđenih vrsta pomoći nije obavezno, a eventualno pružanje svedoku neke od navedenih pomoći, predmet je detaljne analize.

Svrha programa zaštite je zapravo bezbednost ljudi uključenih u ovaj projekat, a ne njihovo finansiranje. Obezbeđenje neke od zakonom predviđenih pomoći svedocima je privremeno i ima za cilj pružanje podrške dok ne postignu samostalnost i resocijalizuju se u novom životnom okruženju.

Većina ljudi pod zaštitom živi u inostranstvu, a ekonomska pomoć koju im Srbija isplaćuje nije svuda ista i zavisi od države u kojoj su smešteni i procenjenih troškova života. Na primer, ti troškovi nisu isti u Australiji i u Bugarskoj. Neki svedoci potpuno su se osamostalili i ne koštaju Srbiju ni dinara, ali očigledno ima i onih kojima je, kao Suvajdžiću, i dalje potrebna pomoć.

Naš zakon je osmišljen tako da se ljudi u programu zaštite što pre osamostale u sredini u kojoj ih niko ne poznaje, a taj postupak bi trebalo da traje oko dve, tri godine. Međutim, oni koji znaju kako funkcioniše program zaštite kažu da je, pored ostalog, i zbog dužine trajanja sudskih postupaka u Srbiji, ta procedura često mnogo duža. Osamostaljenje ne može da počne dok se potpuno ne saseku „repovi” prošlosti, a to znači i svedočenja pred sudom, jer je svako vraćanje u Srbiju rizik za njihovu bezbednost i ugrožava program.

Presude se kod nas često ukidaju, sudi se ponovo, a to podrazumeva i dovođenje svedoka iz inostranstva. U procesu protiv Darka Šarića, trojica bivših članova klana imaju status svedoka saradnika – Draško Vuković, Nebojša Joksović i Radan Adamović. Svi oni moraće ponovo da svedoče jer je prvobitna presuda ukinuta. Svedočenje Suvajdžića u predmetu „Ćuruvija” jednom je bilo odloženo jer je u sud stiglo obaveštenje da on živi u mestu udaljenom od Beograda i da nije bilo dovoljno vremena da se obezbedi njegov dolazak.

Naš zakon je urađen po uzoru na slovački i predviđa da o uključenju u program zaštite odlučuje komisija koju čine tri člana – sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenik republičkog tužioca i načelnik Jedinice za zaštitu MUP-a Srbije. O fizičkoj zaštiti svedoka, njegove porodice i imovine brine Jedinica za zaštitu MUP-a Srbije.

Kada JZZ prebaci nekog svedoka u drugu zemlju, brigu o njemu preuzima policija te države. Srbija u ovoj oblasti sarađuje sa gotovo svim evropskim zemljama, kao i sa SAD i Australijom. Praksa je da naši svedoci odlaze u druge države i da kod nas dolaze zaštićeni svedoci iz drugih zemalja. Tako i u Srbiji živi više stranih državljana, koji su u svojim zemljama bili svedoci u postupcima organizovanog kriminala, a kod nas se sprovodi program zaštite.