Budućnost Čačana počinje u Preljini

Čačak – Gradska uprava u Čačku naumila je da podigne industrijsku zonu na mestu sadašnjeg hipodroma u Preljini, devet kilometara od grada, i okrene novu stranicu u privrednom životu ovog kraja. U naredne četiri sedmice tu novost trebalo bi da aminuju skupštine grada Čačka i Kluba za konjički sport „Milenko Nikšić”.

– I do sada sam, skoro svakodnevno, razgovarao sa poslovnim ljudima spremnim da ovde ulože kapital u otvaranje novih pogona. Početkom marta krenuću ka nekoliko evropskih gradova, na novi krug pregovora, i tada tačno moći da im kažem šta imamo i šta nudimo – izjavio je za „Politiku” Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.

Postupak prevođenja u javnu svojinu hipodroma, koji obuhvata 22.12,26 hektara, ulazi u završnicu, ali nije bio jednostavan. Naime, pravosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Čačku od 16. aprila 2015. KK „Milenko Nikšić” obavezan je da bivšim vlasnicima zemlje isplati naknadu za površinu od 2.56,92 hektara u ukupnom iznosu od 89,9 miliona dinara. Toliki novac klub, razume se, nema, pa je zatražena pomoć grada.

Tako je nastao predlog gradske uprave, upućen klubu, da se u javnu svojinu Čačka prenese najveći deo hipodroma – 18.11,49 hektara, a to je uglavnom sadašnja staza za galopere i prostor oko nje, dok bi klub i dalje koristio 4.00,77 hektara, u zaleđu gde su štale.

Međutim, i ta površina pripašće gradu koji je, po tom predlogu, spreman da obezbedi novi teren za hipodrom, nešto južnije takođe u Preljini, i bliže aerodromu „Ravan”. To je parcela od 16,5 hektara, gde bi klub preselio štale i izgradio novu stazu, najverovatnije za kasače. Čačak bi, takođe, iz gradskog budžeta isplatio onih 89,8 miliona bivšim vlasnicima zemljišta.

– Za nas je, dabome, najvažnije, da privučemo ulagače, zaposlimo naše stanovništvo i unapredimo privredne prilike čitavog kraja. Tako bi se, siguran sam, sav uloženi novac brzo vratio u budžet grada – ističe Todorović.

Pripremio je i plan od deset koraka za podizanje te industrijske naseobine – od donošenja odluke, preko opremanja, istraživanja tržišta, načina finansiranja, do predstavljanja zone u javnosti.

– Imamo radnu snagu a sada već i neuporedivo bolje saobraćajne veze na više načina. Nedaleko je aerodrom „Morava” u Lađevcima, a merenjem smo utvrdili da od petlje novog auto-puta u Preljini do buduće zona ima samo 2.100 metara. Uz sve to, verujem da će na ovom području već na leto da bude podignuta trafo-stanica velike snage. Njena vrednost meri se milionima evra i to će biti podrška naše Srbije čačanskom kraju.

Kao i mnogi srpski gradovi, Čačak se u minulim godinama suočavao sa sve većom nezaposlenošću, što podrazumeva i pad privrednog života, pa je za četvrt veka ovde ugašeno 12.000 radnih mesta više nego što je otvoreno. Republički zavod za statistiku dokumentuje da je 1988. godine na području grada Čačka (tada opštine) bilo 38.768 zaposlenih, dok je 2010. godine na istoj teritoriji registrovan samo 26.571 meštanin sa zaposlenjem. Najveći pad je u privredi grada, sa 33.379 na 14.591 radnika, a povrh toga, osamdesetih na primer, mnogi Čačani radili su u fabrikama drugih opština, svakodnevno putujući na posao u Gornji Milanovac, Lučane, Kraljevo ili Kragujevac. Pri tome je broj stanovnika Čačka rastao sa 110.676 (po popisu 1981) na 114.809 (2011. godine).

Na to se nadovezala i neuspešna privatizacija (prva 20. decembra 2002, poslednja 11. decembra 2009) koja je u Čačku stvorila više gubitnika no srećnika. Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj objavila je pre tri godine da je od 60 društvenih preduzeća, zatečenih u gradu na početku ovog veka, 16 otišlo u stečaj jer nije bilo zainteresovanih kupaca a prodata su 44, od kojih je još 17 naknadno bankrotiralo ili uvedeno u stečaj. To je, pokazalo se na kraju, bila prodaja upola cene. Jer, ukupna vrednost 44 ponuđena preduzeća procenjena je na 5,58 a prodata su za 2,86 milijardi dinara. Ako se za srednji kurs uzme 80 dinara (jedan evro), proizilazi da su privredna društva koja vrede 70 prodata za 35 miliona evra, a u njima je u trenutku privatizacije bilo 4.640 zaposlenih.