Đunta sa sitnim nutom

Kragujevac je najuspešniji grad u Srbiji po popisu nelegalno izgrađenih objekata: do sada je popisano oko 50.000, ostalo je još desetak hiljada.

Ovaj posao mora da se završi do početka marta. Inače, zakonski rok za popis nelegalnih objekata istekao je još krajem novembra 2016, ali taj posao dotad nije mogao da se završi zbog „slabih kadrovskih kapaciteta” gradova i opština, objasnila je Darinka Đuran, pomoćnik ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.

Od naplate taksa za ozakonjene objekata država očekuje priliv od 8,4 milijarde dinara, rekla je ona nedavno u Kragujevcu, naglasivši da je to „šest puta više nego što će vlada izdvojiti za dodatno upošljavanje”.

Alal vera na prihodu, ali koliko je novca moglo da se slije u državnu ili kasu neke lokalne samouprave da su svi gradili po zakonu? To ćemo zanemariti, nelegalnim graditeljima oprostiti, a onima koji su zidali sa dozvolom – izviniti se.

Kragujevačka vlast se hvali kako je popisala najviše nelegalnih objekata. Još malo pa 60.000. Ali, ima li razloga da se hvali, ako se uzme u obzir da je tih 60.000 nelegalnih objekata zapravo 60.000 krivičnih dela!

Oni koji su zidali bez dozvole oštetili su budžet, jer nisu plaćali takse, a ko zna koliko njih se „na divlje” priključilo na električnu i vodovodnu mrežu, možda i na gasovod. Je li im ko gledao „kroz prste” i treba li zbog toga da odgovara i neki gradski činovnik?

A, ko će da poruši objekte koji ne mogu da se legalizuju? Na Gružanskom jezeru, akumulaciji sa koje se vodom za piće snabdeva 300.000 stanovnika centralne Srbije, ima više od 200 nelegalnih objekata koje godinama niko ne može da ukloni.

Opština Knić nema ni mašine, ni građevinskog inspektora. Šta će, stvarno, biti sa tim kućicama od drveta i vilama od skupocenog kamena, budući da su sve podignute na samoj obali, u prvoj zoni zaštite, gde samo „lud čovek” može da gradi.

Kad je policija u Švedskoj privodila nekog „Jugovića”, primećenog da zida na ledini pored puta, nije ga odvela kod sudije, nego u specijalizovanu zdravstvenu ustanovu.

I još nešto – nama je u nadležnoj gradskoj službi rečeno da sada neće moći da se ozakoni ništa što nije moglo ni po prethodnom zakonu.

Kad pitate da li može da se legalizuje drvena garaža, koja je u zakonu definisana kao pomoćni objekat, dobijate odgovor poput onoga koji je u filmu „Nacionalna klasa” majstor Žile dao Flojdu: „A, pa to ne može, to je đunta sa sitnim nutom”.

Tek tada, u stvari, saznate da ne može da se ozakoni nijedan pomoćni objekat koji nema temelj od betona.

I još nešto – dok je država pozivala na legalizaciju, kragujevačka Poreska uprava je upozoravala da će biti kažnjeni svi koji joj ne prijave svoju nepokretnu imovinu. Neke objekte, dakle, nećete moći da ozakonite, ali ćete za sve dobiti poresko rešenje.