Čovek koji ima šansu da smeni Merkelovu

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Kada je u maju prošle godine za nedeljno izdanje dnevnog lista „Velt” rekao da neće ući u trku da smeni Angelu Merkel sa kancelarske funkcije, Martin Šulc se i dalje nadao da će uspeti da ubedi briselske kolege da bi trebalo da i u trećem mandatu ostane na čelu Evropskog parlamenta, iako se to kosi sa prethodnim dogovorom evropskih socijaldemokrata i narodnjaka. Kada mu taj naum nije uspeo, oni koji dobro poznaju ovog ambicioznog nemačkog socijaldemokratu nisu ni sumnjali da će on „pucati” na visoku funkciju na domaćoj političkoj sceni.

Iako su ga mnogi već videli kao novog šefa nemačke diplomatije, njegov partijski šef Zigmar Gabrijel se preračunao i odustao od kancelarske kandidature, predloživši Šulca za kandidata Socijaldemokratske partije (SPD) za nemačkog kancelara na saveznim parlamentarnim izborima 24. septembra. U razgovoru za nedeljnik „Cajt” vicekancelar Gabrijel nije krio da je odustao od izlaska na megdan Merkelovoj zbog procene da će SPD „imati više šanse na izborima ako kandidat bude neko drugi” u trenutku kada CDU Merkelove uživa podršku oko 36 odsto birača, a SPD tek 21 odsto.

Ovim potezom Gabrijel nastoji da ne bude upamćen po tome što je SPD odveo u ambis, budući je milionsko članstvo stranke iz vremena Vilija Branta prepolovilo. Iako za Šulca (61) kažu da je u najboljim godinama za kancelara te da mu pomaže i to što uživa i međunarodni ugled, to i dalje ne znači da će uspeti da sruši s vlasti Merkelovu. Ipak, ukoliko ga danas stranačko članstvo i zvanično izglasa za kandidata, on će jedini u Nemačkoj imati teoretske šanse za to.

Niko ne očekuje da bi SPD po broju glasova mogla da pretekne CDU, ali jedina šansa za političko penzionisanje kancelarke leži u mogućnosti da tri levo orijentisane stranke – SPD, Zeleni i Levica – uspeju da zajedno osvoje dovoljno mandata za većinu u Bundestagu i potom obrazuju vladajuću koaliciju, baš kao što su učinili na prošlogodišnjim lokalnim izborima u Berlinu.

Zasad je skroz neizvesno da li će u tome uspeti nekadašnji knjižar, koji nije ni maturu završio, ali govori pet stranih jezika i važi za „socijaldemokratu bez dlake na jeziku”. Svojevremeno je minhenski „Zidojče cajtung” ocenio da su Šulcovi javni istupi „osvežavajuće direktni, ali ne uvek odmereni”, pa je tako još kao poslanik EP uspeo da serijom upadica isprovocira tadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija da ga uporedi sa nadzornikom u koncentracionom logoru, dok mu je britanski poslanik Godfri Blum u jednoj raspravi rekao: „Vi očigledno očekujete (od Velike Britanije) da prihvatimo parolu iz vaše prošlosti – jedan narod, jedan rajh, jedan firer!”

Daleko od toga da je Šulc blizak nacističkoj ideologiji, ali mu kritičari spočitavaju da je nekad političke prioritete EU tumačio baš onako kako je kao knjižar kupcima preporučivao knjige sažimajući književne kritike, pri čemu je u tom sažimanju nekad navodno dolazilo i do pogrešnih interpretacija.

Uprkos svemu tome, njegov rad u EP ali i neuspešna borba za predsednika Evropske komisije doneli su mu popriličnu popularnost u Nemačkoj. U decembarskom istraživanju javnog mnjenja o tome koliko Nemci odobravaju rad određenih političara, Šulcov „rejting odobravanja” je dosegao čak 57 odsto, što je rejting koji uživa i nedodirljiva Merkelova. SPD se zato nada da će uspeti da ih spase „Kisindžer fon Virzelen”, kako Šulca nazivaju, kombinujući prezime čuvenog bivšeg američkog državnog sekretara i mesta kod Ahena gde je Šulc rođen i gde je sa samo 31 godinom postao gradonačelnik. Međutim, to neće biti tako lako, uzimajući u obzir Šulcove nedostatke.

Bez obzira na to što je Šulc veliki borac, komentator političkog magazina „Špigl” Florijan Gatman ističe da je Šulcu jedan od problema to što je dugo bio u Briselu i Strazburu i da je tamo ostavio najveći deo svog tima, dok se u Berlin vraća zapravo samo sa jednim najbližim saradnikom. To će ga u početku dovesti u situaciju u kakvoj je bio pre četiri godine Per Štajnbrik, tadašnji socijaldemokratski kandidat za kancelara. On je tada potučen, između ostalog, i zbog toga što nije imao svoje ljude u partiji a i nije bio najviše upućen u sitne detalje nemačke unutrašnje politike, kao što su pitanja reforme penzionog sistema i državnih finansija. To bi mogao da bude problem i za Šulca, naročito što Merkelova zna svaki detalj u svim oblastima i tačno zna kako da na tim temama privuče naklonost nemačkih birača.

S druge strane, Šulcovo odsustvo iz nemačkog političkog života omogućava mu da sa mnogo većom uverljivošću napadne i kritikuje kancelarkine poteze u čijem kabinetu su i funkcioneri SPD-a. Nasuprot tome, Gabrijelove nedavne kritike da je politika Merkelove i Šojblea doprinela rastu populističkih partija i krizi u Evropskoj uniji sagledavaju se samo kao predizborna retorika, budući da je Gabrijel vicekancelar i da pre nije bio tako kritičan. Ova Šulcova prednost mogla bi da u krajnjem rezultatu bude nevažna ukoliko antimigrantska stranka Alternativa za Nemačku posle izbora bude treća po snazi stranka u Bundestagu i time izmeni političku krvnu sliku Nemačke tako da levo orijentisanim strankama bude nemoguće da formiraju većinu u Bundestagu.