Da li će Tramp zaslužiti voštanu figuru u Jagodini

Iako je posle pobede Donalda Trampa tvrdio da je Trampova pobeda „velika stvar i za Srbiju i za ceo svet” i otišao na inauguraciju u Vašington, Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, ipak još ne planira izradu voštane figure novog američkog predsednika za muzej u Jagodini. Novoizabrani predsednik prvo mora, ističe Palma, da pokaže da poštuje ustavno uređenje Srbije i da tamo gde se odlučuje o Srbiji ne budu privilegovani oni koji su protiv nas.

Da Srbija odista očekuje takve Trampove poteze, svedoči, uostalom, i izjava predsednika Tomislava Nikolića u Lisabonu da će Srbiji biti mnogo bolje ukoliko politika Amerike, s novim predsednikom, bude bar malo bolja prema Srbiji.

„Neka bude malo bolje nego što je do sada, Srbiji će biti mnogo bolje”, istakao je Nikolić, uz podsećanje da su se mnogi u našoj zemlji radovali promeni vlasti u SAD, zato što smo mi imali nevolja s njihovim dosadašnjim predsednicima i politikom te zemlje.

Zasad, sve upućuje na to da Tramp radikalno menja politički kurs svoje zemlje – povlačenjem iz „Obamakera” i sporazuma o trgovini sa zemljama Pacifika, i odlukom da podigne zid prema Meksiku. Američki magazin „Forin polisi”, međutim, ukazuje da je malo vremena prošlo od inauguracije da bi se znalo šta je nova politika SAD na Balkanu. List, doduše, prenosi i da bi Tramp lako mogao da Kosovo proglasi „neuspešnim projektom” Klintonove administracije.

Koliko su realna očekivanja da će se novi predsednik drugačije ponašati prema Srbiji?

Mada misli da za precizan odgovor treba još sačekati, analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ukazuje na prve pozitivne signale.

„Ono što je najavljeno, ono što je potvrđeno kroz Trampov govor posle zakletve i ono što se čuje iz same administracije jeste ohrabrujuće. Šalju se neke poruke koje su potpuno u skladu s interesima Srbije i interesima Republike Srpske”, kaže Kesić i dodaje da je ključna stvar nove politike koja se trenutno izgrađuje poboljšanje odnosa s Rusijom.

„Ako dođe do tog poboljšanja, ako dođe do izgradnje strateškog partnerstva, to potpuno otvara prostor za Srbiju i za RS, koji je do sada bio ne samo zatvoren, nego je Srbija često dolazila u poziciju da mora da se brani zbog bliskih odnosa s Moskvom. A u ovom kontekstu nove politike Vašingtona, bliskost s Moskvom biće prednost”, smatra Kesić, koji je uveren da će se vrlo brzo pokazati da bez podrške iz Vašingtona ne može ni u Evropi da opstane priča o Rusima kao neprijateljima koji treba da budu kažnjeni.

Na naše podsećanje da je američki ambasador Kajl Skot izjavio da nije čuo ništa od nove administracije što bi značilo veliku promenu politike prema Balkanu, Kesić, kroz osmeh, konstatuje da „onda on ili nije dobro čuo ili ne želi da čuje”.

„Jasno se definiše potpuno nova smernica američke spoljne politike, prvo oko odnosa s Rusijom. Takođe, postoji i najava da će biti preispitani odnosi s NATO-om. Sama činjenica da se pokazuje nepoverenje prema NATO-u znači i manji pritisak na Beograd oko pridruživanja toj organizaciji”, ukazuje on i ističe da nova administracija nema poverenja u EU, što znači da „više neće biti ni ta tačka deo politike uslovljavanja prema Beogradu od strane Vašingtona”.

To što je temelj nove politike – „Prvo Amerika”, ne znači samo da će oni da ojačaju poziciju Amerike u odnosu sa svetom, „već da više neće tolerisati da se njihovi ambasadori mešaju do te mere u kojoj su se mešali u unutrašnja pitanja zemalja u kojima se nalaze”.

Na pitanje kada bi Srbija mogla da oseti neku promenu, odgovara da se efekat promena već oseća i da su američki ambasadori na prostoru Balkana prestali da se direktno mešaju u unutrašnja pitanja.

I Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka, ocenjuje da je naglasak SAD očigledno stavljen na odnos s velikim silama – u kontekstu mogućeg detanta s Rusijom, ali i određenog zaoštravanja prema Kini.

„Možda možemo da naslutimo da se Trampova administracija neće isuviše baviti ovim regionom i da će s američkom administracijom bolje stajati oni koji se sami potrude da s njom uspostave veze. Sad je na državnom rukovodstvu Srbije, kao i na državnim rukovodstvima svih balkanskih država, trka ko će s tom administracijom da ostvari bolje, bliže i pouzdanije kontakte, budući da ona verovatno, poput svojih prethodnika, neće biti zainteresovana da nam sama šalje svoje emisare”, misli Cvetićanin.

Podsećajući da je Trampova administracija spoj novog i starog, navodi da je u ovom momentu isuviše rano govoriti koji će od ta dva elementa prevagnuti – nova, promenjena politika ili stara, s obzirom na to da u SAD postoji ’duboka’ država, oličena administrativnim aparatom, koji ostaje bez obzira na krovnu predsedničku administraciju. Cvetićanin je uveren da će Srbiji biti jasno na čemu je već u prvoj polovini ove godine, kada će, kako kaže, mnogo šta biti jasnije u međunarodnim odnosima.