​Od statusnog simbola do džepnog kompjutera

Za malo više od dvadeset godina mobilni telefoni prešli su put od statusnog simbola do sprave u koju dnevno pogledamo češće nego u svoje najrođenije. Ležemo i budimo se s uređajima čiju veličinu diktiraju tehnološki trendovi. Bez njih ne izlazimo iz kuće, pri ruci su nam i na poslu, u restoranu, čak i na groblju ili u pozorištu gde ih kobajagi neprimetno vadimo iz džepa i torbe da bismo proverili poruke, pozive...

Od prve generacije koja je služila samo za razgovor i es-em-es (sada takve modele prodavci zovu kazneno-popravnim, jer roditelji njima disciplinuju neposlušnu decu) evoluirali su u pravi mali kompjuter koji može sve ono što nam je u drugoj polovini 90-ih bilo teško zamislivo. Današnji smartfon – u srpskom direktnom prevodu pametni telefon – povezan na internet i „nafilovan” raznim aplikacijama (od kojih neke služe samo da troše memorijski prostor) pomerio je granice primene mobilnih uređaja do nezamislivih granica. Služi nam kao budilnik, fotoaparat, beležnica, adresar, novčanik, za čitanje knjiga i novina, gledanje filmova, slušanje muzike, igranje video-igara, razmenu mejlova, za upoznavanje...

Šta je ovu najbrže rastuću tehnologiju u istoriji čovečanstva učinilo toliko neophodnom?

„Dve stvari”, smatra Zoran Stanojević, novinar RTS-a, i dodaje: „Prvo i manje važno, omogućili su komunikaciju u pokretu, a drugo, revolucionarna promena koja je došla tek kasnije jeste što je to kompjuter u džepu i što u pokretu možemo da radimo šta nam padne na pamet. Mobilni telefon je postao novčanik, biblioteka, muzički uređaj i to sve stane u džep”.

Stanojević ocenjuje da je internet doneo veću revoluciju od mobilnog telefona, iako smatra da njihovo poređenje nije jednostavno. Da nema interneta, navodi naš sagovornik, telefon bi nam služio samo za pozivanje, a da nema mobilnog telefona mogli bismo mnogo toga da uradimo preko interneta.

Koliko nam je mobilni važan svedoče rezultati jedne američke ankete u kojoj je 46 odsto ispitanika kazalo da ne bi moglo da živi bez njih, dok u Srbiji, gde se tradicionalno kasni s plaćanjem računa, što zbog nemaštine, što zbog običaja odlaganja obaveza, ljudi redovnije izmiruju dugove za mobilni nego za struju.

O njihovoj rasprostranjenosti čak i u onim delovima sveta gde nema elementarnih uslova za život dostojan 21. veka upečatljivo govori podatak Ujedinjenih nacija, objavljen pre četiri godine, da više ljudi na planeti ima pristup mobilnom telefonu nego funkcionalnom toaletu. Tabloidi su svojevremeno objavili nepotvrđenu informaciju da su korisnici mobilnih u svetu brojniji od onih koji imaju sopstvenu četkicu za zube.

Češće se koristi kao budilnik nego za pozive

Prema podacima ankete sprovedene u Velikoj Britaniji, smartfon se najčešće koristi za razmenu tekstualnih poruka, zatim za čitanje mejlova, pretraživanje interneta, kao budilnik i tek na petom mestu za pozive. Sledi slanje mejlova, sat, digitron i za fejsbuk aktivnosti. Svaki treći korisnik među Britancima kazao je prošle godine da ne koristi mobilni za standardne pozive.