​Zrači, ali i privlači

Znate li nekog ko se odrekao komfora mobilnog telefona da bi izbegao rizike špijunaže, štetnog zračenja ili da mu navika ne bi prerasla u zavisnost? Iako se te tri stvari smatraju najspornijim kada je reč o upotrebi ovih uređaja, malo je onih koji bi na prethodno pitanje mogli potvrdno da odgovore. Kad od operatera „dobiju” besplatne minute, korisnici zaborave i na zračenje i na to što prilično intimne detalje iz porodičnih, familijarnih i ljubavnih odnosa sazna autobus pun putnika dok oni bez ustručavanja, naglas razgovaraju od prve do poslednje stanice. Zdravlja se sete tek kad čuju da operater planira da na zgradu u kojoj žive, ili negde u komšiluku, postavi baznu stanicu, što je, laičkim jezikom, ništa drugo nego antena za emitovanje signala. Domaći mediji zabeležili su nekoliko protesta građana koji nisu dozvolili postavljanje ovih antena. Uprkos primamljivoj novčanoj sumi koju su kompanije za to nudile i uveravanjima da je zračenje antena u granicama dozvoljenog, stanari su tvrdili da im se iznad glava postavljaju elektromagnetne bombe.

Za prethodnih dvadesetak godina, od kad su mobilni uređaji ušli u masovnu upotrebu, brojne naučne studije ispitivale su efekte njihovog nejonizujućeg zračenja. Većina istraživanja utvrdila je da telefoni ne povećavaju rizik od nastanka kancera iako je bilo i drugačijih zaključaka. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ove uređaje označila kao „moguće kancerogene” po ljude, ali je istovremeno istakla neophodnost daljih ispitivanja njihovog uticaja na zdravlje. U jednom od izveštaja SZO ističe se da dosad nisu utvrđeni štetni efekti dugoročne upotrebe mobilnih telefona dok je kao trenutna posledica navedeno zagrevanje organizma, uključujući i mozak. Kad je reč o vezi između kancera i mobilnog telefona, nije utvrđeno da desetogodišnje korišćenje povećava rizik od nastanka ove bolesti, tvrdi SZO. Ali, to ne znači da njihova svakodnevna upotreba ne ostavlja druge posledice na zdravlje. Prvi na udaru su vrat i kičma koji stradaju zbog glave savijene ka ekranu, pa fizijatri u narednim godinama predviđaju globalnu epidemiju ukočenog vrata (text neck).

Drugu štetu za zdravlje na putu su da reše sami proizvođači. Lekari, naime, tvrde da gledanje u ekran pred spavanje remeti i odlaže san, pa su predložili da se uvede način rada za pred spavanje (kao što postoji režim rada za avion) sa smanjenim pozadinskim osvetljenjem.

Ništa manje ozbiljne nisu ni posledice za duševno zdravlje korisnika. Poslednjih godina u svetu raste broj zavisnika od mobilnih uređaja. S takvim pacijentima susretao se i psihijatar dr Aleksandar Vujošević, koji kaže da taj jedan uređaj može da izazove više vrsta zavisnosti.

„Neki su zavisni od interneta, neki od igranja igrica, od dopisivanja ili društvenih mreža. Svima je zajedničko da kada nisu u kontaktu s uređajem postaju nervozni i razdražljivi, osećaju nelagodu i imaju potrebu da svaki čas proveravaju dešavanja na telefonu”, navodi dr Vujošević, dodajući da je najviše takvih slučajeva među adolescentima opsednutim video-igrama na telefonu.

Jedan od znakova zavisnosti, uočen kod velikog broja ljudi, jesu takozvane fantomske vibracije, kada korisnik proverava telefon jer mu se čini da oseća vibracije iz džepa ili torbe.

O špijunaži preko mobilnog primera (i mogućnosti) ima bezbroj. Iako proizvođači sa svakim novim modelom uvode moćnije tehnologije zaštite, a nepoverljivi korisnici se čuvaju tako što stavljaju prst preko kamere ili vade bateriju, jedina sigurna zaštita jeste da se telefon ne koristi. Te preporuke držao se i bivši britanski premijer Dejvid Kameron kada je članovima britanske vlade zabranio da koriste telefone na sastancima, što su prihvatili i njegovi naslednici.

Bivši američki obaveštajac Edvard Snouden, koji je obelodanio dokaze da su tajne službe SAD nezakonito pratile milione ljudi, i dalje tvrdi da „ajfon” ima tajni program za praćenje.